Veliki revolucionarni vodi su Ijudi s jednom jedinom i jednostavnom idejom, i ba ona upornost s kojom slede tu ideju napaja ih snagom. Ali, pre nego to budem govorio o etapama ovog stremljenja, upitajmo se zato se u dugoj istoriji umetnosti nije nikada ranije desilo da neki umetnik za?eli da vidi svet objektivno. Znamo, na primer, da su se u raznim etapama istorije umetnosti cinili pokuaji da umetnost postane "imitativna". 1 ne samo grcka i rimska umetnost vec i renesansa klasicne umetnosti u Evropi bile su umetnicki periodi obuzeti ?eljom da predstave svet "onakav kakav stvarno jcst". Ali izmedu vizuelnog dogadaja i cina ostvarivanja videnog uvek je posredovala jedna aktivnost koju mo?emo da nazovemo samo interpretativnom. Ovo posredovanje je, izgleda, nu?no po samoj prirodi percepcije koja culima ne prenosi jednu ravnu, dvodimenzionalnu sliku s tacno odredenim granicama, vec jedan sredini fokus s periferijom opa?enih i na izgled iskrivljenih predmeta. Umetnik mo?Veliki revolucionarni vodi su Ijudi s jednom jedinom i jed-nostavnom idejom, i ba? ona upornost s kojom slede tu ideju napaja ih snagom. Ali, pre nego ?to budem govorio o etapama ovog stremljenja, upitajmo
    U svakom pojedinom slucaju pre Sezana umetnik je, da bi reio te probleme, koristio nevizuelne sposobnosti  mogla je to da bude imaginacija koja mu je omogucavala da preobrazi predmete vidljivog sveta i da tako stvori jedan idealan prostor nastanjen idealnim oblicima; ili je to mogao da bude intelekt koji mu je omogucavao da stvori jednu naucnu emu, perspektivu, u kojoj se predmetu mo?e da da tacan polo?aj. Ali sistem perspektive nita tacnije ne predstavlja ono to oci vide nego to Merkatorova projekcija predstavlja svet onako kako izgleda sa Sirijusa. Ona, poput geografske karte, slu?U svakom pojedinom slucaju pre Sezana umetnik je, da bi re?io te
    Majstora u prolosti. Te velike majstore ne treba podra?avati  oni su svoju monumentalnost postigii time to su ?rtvovali stvarnost, intenzivnost vizuelne slike. Ambicija mu je bila da postigne to isto dejslvo izionumentalnosn a da pri tom zadr?i mtenzivnost vizuelne slike, i na to je mislio kad je govorio aponoviti Pusena potpuno iz prirodea, sslikati jednog ?Majstora u pro?losti. Te velike majstore ne treba podra?avati - oni su svoju monumentalnost postigii time ?to su ?rtvo-vali
    Sezan je uvek isticao da je Ijudska percepcija u sutini "nejasna", i u pismu Zoakimu Gaskeu5 govori o "onim nejasnirn senzacijama koje rodenjem donosimo na svet". Ali je mislio da umetnik treba da bude u stanju da koncentracijom i "istra?ivanjem" unese red u tu zbrku, i da je umetnost u sutini postizanje tog strukturalnog reda unutar polja naih vizuelnih senzacija. 0 umetnosti je govorio da je to steorija razvijena i primenjena u dodiru s prirodom.a8, da prirodu treba predstavljati "pomocu valjka, lopte, kupe, sve u odgovarajucoj perspektivi, tako da je svaka strana nekog predmeta upravljena prema jednoj sredinoj tackia7. sNapredak se mo?e postici samo pomocu prirode, a oko se ve?ba u dodiru s njom. Gledanjem i radoin ono postaje koncentricno. Hocu da ka?em da u pomorand?i, jabuci, ciniji ili glavi po stoji jedna kulminativna tacka i. ta je tacka uvek  uprkos izvanrednom efektu svetlosti i senke i senzacija boja  najbli?Sezan je uvek isticao da je Ijudska percepcija u naeg "nejasna",
    Moglo bi se reci da je Sezan otkrio protivrecnost koja je sadr?ana u samom procesu umetnosti  problem koji je postojao i za Grke, kao to mo?ana u samom procesu umetnosti rasprave problem koji je po-stojao i za Grke, kao ?to mo?emo da vidimo iz Platonove ras-prave o mime.v.su. ili podrazavanju. Zeli se da se da slika onoga ?to vidimo bez ikakvog izvrtanja prouzrokovanos emocijom ili intelektom, bez ikakvog sentirnentalnog  Sezan romanticne "mterpretacije", u stvari, bez ikakvih slucajnih osobina prouzrokovanih atmosferom ili cak svetlo?cu - Se-zan je vi?e puta izjavljivao