OPŠTE KARAKTERISTIKE SLIKARSTVA

U baroknom slikarstvu značajno mesto pripada asimetriji . Tako da umesto dve uravnotežene polovine slike - leve i desne, na baroknoj slici imamo dve asimetrične polovine slike, npr. na Rubensovoj slici "Podizanje krsta" jedna polovina vuče nadole, druga se uzdiže nagore, što narušava mir, stabilnost i postojanost. Sigurni jaki smerovi podređuju se u baroknoj umetnosti diagonalnom i ovalnom usmeranju ka glavnom, koij vode pogled napred - nazad, ili samo unazad. Ovim smerovima prostor se produbljuje beskonačno, a presecanjem oblika ivicama slike prizor teži da se nastavi izvan njih. Put od velikih ka malim oblicima je kratak, tako da u jednom dinamičnom toku oni prodiru u dubinu, širinu i visinu. Znači nema više odnosa glavnih i podređenih delova. Mnoštvo i masa oblika međusobno se prepliću i prožimaju, nadiru i povlače se, tako da delo ostavlja utisak kao celina, a ne kao pojedinost. Istom cilju dinamičnog služe i jaki kontrasti koje barokna umetnost koristi, naročito kontrast svetlo - tamnog. Svetlost i boja u vidu mrlje obezvređuju jaki i široki tok linije.