Španija je za vlade Karla V napredovala i, iako je za vreme njegovih naslednika Filipa II, Filipa III I Filipa IV njena politička moć slabila, ona u umetnosti ovog perioda zauzima vodeće mesto, pored Niderlandije iako dotle nije igrala nikakvu ulogu u umetnosti.
Španska umetnost 15. i 16. veka bila je potpuno pod uticajem Italije i Niderlanđana, a renesansne ideje su vrlo teško prodirale u ovoj zaostaloj zemlji, pa tek barok predstavlja period španske renesanse, u kojoj se budi nacionalni duh u književnosti i umetnosti. Ni u jednoj drugoj zemlji nije toliko došla do izražaja borbenost protivreformacije. Filip II je čvrsto povezao državu i crkvu, pa su njihovi ciljevi bili izjednačeni.
Špansko slikarstvo se u 15. i 16. veku razvijalo pod niderlandskim, a kasnije pod italijanskim uticajem, da bi tek u 17. veku dalo jedan niz velikih slikara, koje pre svega interesovala figura, a sve drugo što je oko nje zapostavljalo se. Zato će u oblasti portreta u ovoj umetnosti biti stvorena vrhunska dela.
Težina za vernim i prirodnim osećaće se u tom slikarstvu, pa će i mitološke scene, toliko omiljene u to vreme, biti lišene svakog heroizovanja i idealizovanja, a istorijski spektakli bez uobičajenog pristrasnog ulepšavanja i teatralnosti.
U svom načinu izražavanja, ovo veliko slikarstvo je našlo uzore u venecijanskom kolorizmu i Karavđovom tenebrozu, pa su boje i svelo bili glavni problemi koji su interesovali španske slikare.
Najveći španski slikar, a i jedan od najvećih u istoriji umetnosti, je VALASKEZ.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
