Prvi kratki prikaz tibetanske medicine van Tibeta pojavio se 1835. godine , a na engleskom ga je napisao madjarski naucnik Coma de Keresi (Csoma de Korosi), tvorac izraza tibetologija. Dve i po decenije kasnije, 1860. godine, po naredjenju ruskog cara Aleksandra, ruski orijentalist-mongolist Golstunski poceo je sa tibetanskog da prevodi na ruski cetiri glavna dela tibetanske medicine. Za prevod su odvojena specijalna sredstva iz vojnog budzeta, ali prevodipak nikada nije zavrsen. Sledeca knjiga o tibetanskoj medicini izasla je posle pauze od cetiri decenije. U Berlinu je 1900. godine B.Laufer objavio delo "Beitrage zur Kenntnis der tibetischen Medizine".

Emigracija koju je cinilo oko 100 000 Tibetanaca u Indiji 1959. godine, medju kojima su bili i lekari, povecala je kolicinu informacija o tibetanskoj medicini koja ulazi u savremeni,globalni sistem informisanja, ali je dotok nestalan i nesistematican. Kad govore o sistemu lecenja koji primenjuju, tibetanski lekari govore o tibetanskoj prirodnoj medicini, ili o tibetanskoj biljnoj medicini. Tibetanska medicina se tesko moze svrstati u grupu tradicionalnih medicina.

Znanje ugradjeno u lecenje tibetanskom medicinom najcesce nije u skladu sa opsteprihvacenom istorijom mukotrpnog razvoja nama poznate ljudske civilizacije.Dosad otkriveni koreni medicine cije bi nasledje mogla da bude tibetanska medicina zadiru u treci milenijum pre nase ere, u vreme kad covek, prema opsteprihvacenoj istoriji, nikako nije mogao da ima takva i toliko precizna medicinska znanja.

Na osnovu danas poznatih istorijskih i naucnih cinjenica,nikako se, recimo,ne moze osjasniti kako tibetanska medicina odavno, vec vekovima, zna se da posle zaceca u materici prvo formiraju srce i aorta , kad je to savremena medicina spoznala takoreci tek nedavno,uz pomoc mikroskopa. Poreklo takvog znanja nije poznato, a sacuvano je kroz istoriju, uprkos cinjenici da se tibetanska medicini do VII veka prenosila iskljucivo usmeno.

Njena tajna ucenja koja se i danas prenose samo usmeno i samo rigorozno biranim lekarima humanistima, njen naucni koncept koji porodicu tretira kao jedan organizam,njena podela covekovih organa na grupe koje se lece istim lekovima i na isti nacin, cine tibetansku prirodnu medicinu jedinstveniom pojavom u savremenom svetu. (U savremenoj medicini postoji grupisanje kao sto su alergije, bronhijalna astma, kozna urtikarija ili koprivnjaca ili Kvinkeovi edemi koji mogu da se jave na bilo kom mestu ili na bilo kom organu. Ovo su pojavni oblici jedne iste bolesti koja ima isti uzrok i uglavnom se leci na isti nacin. Prim. dr. Nemanja Vlatkovic.)

Dometi tibetanske medicine u dijagnostici neizmerno prevazilaze dijagnostiku svih drugih medicina ukljuciv i savremenu zapadnu medicinu, nazvanu tako da bi se podvukla njena vezanost za zapadnu civilizaciju. (Dijagnostika zapadne medicine se oslanja na sigurne simptome, na tehnicka sredstva i na laboratorijske nalaze. Dijagnostika tibetanske medicine, prema shvatanjima lekara zapadne medicine, nepouzdana je Prim. dr. Nemanja Vlatkovic.)Oni moraju sami da nadju sirovinu, sami da je obrade i sami da spravljaju sve lekove. Jedan od zakona tibetanske medicine kaze da lekar tibetanske medicine mora da zna cime leci obolelog. (I lekar zapadne medicine mora da zna sastav, odnosno mora da zna cime leci

Istovremeno, tibetanska medicina je jedina nauka u svetu koja dramaticno stagnira , krajem X veka nase ere izgubila je hirurgiju. Tibetanska medicina se mora naociti napamet, sto je svojevrsni apsurd koji, ipak, postuju svi tibetanski lekari.

pacijenta. Farmaceut koji izdaje lek samo je jos jedna kontrola, a lekovi se proizvode industrijski. U ovoj oblasti zapadna medicina je u prednosti zato sto je posao koji u tibetanskoj medicini obavlja jedan covek, podeljen na tri izvrsioca-lekara, industriju i farmaceuta.

Medjutim, i danas u zapadnoj medicini postoje lekovi koji se proizvode industrijaski, pa joj se doista moze ozbiljno zameriti sto vise nema tzv. magistralnih lekova, odnosno onih lekova koje apotekar spravlja na osnovu lekarovog recepta . Magistralni lekovi, recimo, mogu ispustiti neku od supstanci koju sadrzi industrijski lek, koji pacijent ne sme da uzme zbog neke druge boklesti-prim. dr. Nemanja Vlatkovic.)

Covek obrazovan na temeljima zapedne kulture ,pri prvom susretu sa tibetanskom medicinnom ostaje zbunjen, a ponekad i bukvalno zanemi. Merilima i normama zapadne civilizacije tibetanska medicina se ne moze vrednovati, a jedva da se moze opisati, zato sto ne postoje adekvatni termini i pojmovi. Zbog toga je na neuspeh ili bar na nerazumevanje i sleganje ramenima, osudjen svaki pokusaj da se citaocu obrazovanom u zapadnim sistemima skolstva objasni objasni tibetanska medicina njemu shvatljivim recima i spoznajama.

Pored toga, znatan broj medicinskih tekstova jos nije preveden sa tibetanskog jezika, a prevedeni jos nisu objasnjeni zapadnom medicinskom terminologijom.Tibetanski lekari i sami kazu da nisu uspeli brojni pokusaji da se tibetanska medicina priblizi zapadnoj civilizaciji. Mnoge tibetanske teorije i koncepti jos nisu jasni, a neki cak nisu ni zapisani, nego ih tibetanski lekari prenose usmeno ucenicima.