Шунд и дивља књижевност

Овдје је неизбјежан Иван Чоловић који разликује "четири врсте српскохрватске дивље књижевности тј. четири врсте паралитерарних текстова који се у новије време јављају на срскохрватском језичком подручју", а то су:

нови епитафи, од сеоских епитафа остала је склоност да се наводе подаци о годинама живота, датуму смрти, узроку смрти, и да се описује кобни догађај У незајажљивим валовима Саве с колегама фудбал је играо, ту је млади живот престао, или су пак у облику нарицања, тужбалица Јој, сине, краве ричу, овце блеју, коњи вришту, тебе траже, да их рано гониш, тјераш у ливаде. Нови епитафи се углавном ослањају на књижевност па тако се стихови Ђуре Јакшића Откад те, мајко, нисам видео никаква добра нисам видео парафразирају на следећи начин Од кад те мајко нисам видјела никаквог добра нисам видјела, или слично томе стихови Бранка Радичевића Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче! Збогом свете, некадашњи крају! извитопере се у Збогом мајко и татице мили збогом тете, буразери и остали збогом свијете мили.

новинске тужбалице, истиче се у првом реду слика кобног дјеловања смрти на ожалошћене, они су ти који више не могу да живе, а док ожалошћени умиру од бола, покојници настављају да живе у њиховом сјећању Тешка је истина да ниси са нама; Болно је сазнање да га више нема али стварност је сурова и боли; Вријеме пролази али бол и туга сваког дана су све већи.

нове народне пјесме, или како се још зову новокомпоноване пјесме представљају савремени изданак наше више од два вијека дуге традиције књижевног фолклоризма, пјевања у народном духу. Према ријечима Чоловића, пјесама у народном духу написаних са књижевним амбицијама има само још у Црној Гори (епске и епско-лирске пјесме у десетерцу посвећене углавном локалним ратним и мирнодопским догађајима).

Пјесме испјеване у народном духу јављају се као популарно штиво у рукописним збиркама и књигама из XVIII вијека, а затим од почетка романтичарског покрета до 80-их година XIX вијека, оне чине основни ток српске и хрватске умјетничке поезије, али послије тога фолклоризам губи културни и књижевни значај.

Данас се пјевање "на народну" у широким размјерама не јавља у оквиру умјетничке поезије, већ као домаћа паралитература, тј. дивља књижевност у новинским читуљама, новим епитафима, а најупадљивије у текстовима новокомпонованих народних пјесама.

Зачеци нових народних пјесама могу се везати за прве предратне и поратне тзв. радиопјеваче. Тада су одступања од народне лирике била незнатна, па чак и данас многе пјесме, тада настале (што опјевају српске винограде, ливаде, босанске баште и махале), своју идентификацију налазе у термину изворне пјесме. Међутим, домаћа дискографска индустрија 60-их година је у овој врсти пјесама видјела своју профитабилност, тако да се са истовременим ширењем мреже радио-станица, повећава број ових пјесама, њихових твораца, извођача, а самим тим се рађају хитови и звијезде нове народне музике.

Сазнање да нове народне пјесме највише слуша свијет на ниском ступњу образовања није баш од велике користи, јер у милионском аудиторијуму таквог свијета има највише. Од почетка развоја нове народне музике увијек је ту било и људи који држе до свог музичког укуса и који су давали нека саркастична упозорења, популарно речено бисере типа: Отишо си сарму пробо ниси; Сад ме боли страна лијева, о Милева, о Милева; На чаршаву двје три капи крви, то је доказ да си био први.

Рецепција нових народних пјесама нарочито је упадљива и изражајна у радио емисијама које су посвећене објављивању приватних жеља, честитки и поздрава, обавезно праћени неком симболичном пјесмом.

А сада да мало заронимо и у мотиве тих нових народних пјесама:

рустикалне пјесме, обилују уздасима за завичајем Далеко од родног краја у туђини радим, зној пролијевам, здравље губим и за тобом жудим, или пак говоре о промјенама у сеоском животу, понашању, одијевању, говору, о топљењу патријархалног морала, продору нових идеја Младожењо чега ли се стидиш, на пољупце чекам, зар не видиш ;Свекрвице нашла сам ти згоду, двије канте да ми носиш воду; Ој свекрво сјеме од салате, гој ми сина не знало се за те

махалско-баштенске пјесме, се једним својим дијелом надовезују на старе севдалинке Севдалинка ко Босна је стара, памти љубав бега и хануме, живот тече она вјечно траје

кафанске пјесме, кафана је позорница на којој су традиционалне тугованке, оплакивања жалосне судбине све обогаћено неизбјежним ликом Цигана И тебе сам сит кафано, да Бог да се запалила, она ме је оставила, због вина ме напустила

градске пјесме, као што им сам назив каже говоре о улицама, парковима, градским манирима Стојим на углу просјаку сличан, тужан гледам низ улицу пусту

патриотско-револуционарне пјесме, прије су најчешће испјеване у славу Тита, Партије и Југославије Наше братство и јединство друже, то су прве партизанске руже, а слободу која златом сија, ковали су Тито и Партија, али и данас не оскудијевамо са овом тематиком која се везује за савремене личности

шаљиве еротске пјесме, Ја сам слатка, сукњица ми кратка, сви ми кажу да сам трофртаљка; Мушко, мушко, мушко ми мушко треба ко ће бити добар кунић да полиже сад мој жбунић, јој; Раскопчан ми јелек оста миловања никад доста; Кратка сукња тесно ми јелече што не дође кад ми синоћ рече; Кад се лампе погасе у селу, дођи, дођи исуни ми жељу; Синоћ крупа на прозоре лупа, а ја мислим да је твоја рука; Ја и мала чували говеда, ја је љубим, а Пероња гледа; Кажи мала у колико сати, да те дође лола миловати

фудбалске приче, су најпопуларније у нашој спортској књижевности. "Чланци о фудбалу су производ импровизације веома богатог репертоара мотива, синтаксичких образаца, формула и композиционих клишеа." Спортске карактеристике и вриједности су овјековјечене у фразама велики мајстор, вођа, таленат, ненадмашљиви градитељ игре, брзоноги нападач, свестран фудбалер, затим фудбалска терминологија шпиц фудбалер, клин играч, коректор, фластер, либеро, полубек, или пак похвале и покуде највећи јунак, јунак меча, херој утакмице, један од најзапаженијих, најагилнији, апсолутно нерасположен, неодговоран, индиспониран... убацио се као тане, протутњао је тереном, продро је изврсно, неухватљиви трк газеле, додао је милиметарском тачношћу, извео је велемајсторски волеј ударац.

Аутори фудбалских прича радо користе и разне изреке, пословице Од те ватре печење се није могло испећи; Рањеног лава треба се увијек чувати; Преко мора и кроз пустињу иде се за великим звијездама; Али рекао је геније да истина није само резултат, него и пут до њега; Историја је учитељица живота; Опрез је мајка мудрости; Срећа увијек прати храбре; Голман је пола тима.