Настанак кича и шунда

" Кич је у ствари немачки термин за популарну и комерцијалну уметничку и литерарну продукцију. Клемент Гринберг је прилично успешно објаснио друштвену и естетску страну кича и његову историју. Он је пошао од једне од основних поставки у социологији уметности, а према којој се ниједна уметност не може озбиљније развити без ослонца на њој одговарајућу публику. У случају да таква публика не постоји, појава која је у развоју ће је сама обезбедити."

То његово објашњење би се могло парафразирати на следећи начин:

Кич је производ индустријске револуције, која је у Западној Европи и Америци код урбаних (тј. у граду настањених) маса обезбиједила oпшту писменост и образовање. Увођењем опште писмености способност читања и писања постаје најнижа квалификација која се тражи у друштву. Тако писменост престаје да буде показатељ рафинисаног укуса и културних склоности, као што је то био случај раније. Сељаци који су населили градове и формирали пролетеријат и градску ситну буржоазију, научили су да читају и пишу из разлога пословности. Пошто нису имали довољно слободног времена да се посвете традиционалној градској култури, а изгубили су осјећај за народну културу, представили су се као друштвени слој који је тражио нове културне вриједности. Они на одређени начин врше притисак на друштвену заједницу да им обезбиједи такву врсту културе, која би била у стању да задовољи њихове новонастале и новоразвијене потребе. Видјевши велики интерес и профит од захтева овог новог тржишта (јер у капитализму све постаје роба, па то не мимоилази ни културу) друштво је реаговало на тај начин што је измислило односно створило нову врсту робе: замјену за праву културу – кич.

Та замјена је трeбала да задовољи културне потребе оних људи за које је буржоаско друштво сматрало да су били неосјетљиви за вриједности праве културе, а тражили су нешто ново.

"И тако је настао кич као нека врста одговора на појачану културну потражњу. Тако су створени услови да се повољно котирају и пласирају на тржишту не само уобичајени банални производи свакодневног живота него и уметничка дела, односно њихови сурогати."