Међутим, не можемо баш у потпуности осуђивати само те нове слојеве, говорећи да су они били неосјетљиви да доживе праве вриједности културе. Наравно, неоспорна је чињеница да је културни ниво тих слојева који су тражили нову културу за себе, био далеко нижи и неразвијенији у поређењу са већ одавно формираним углађеним укусом градских слојева.

Али треба истаћи да једину кривицу, за ту заразу која се страховито брзо ширила, не сносе само носиоци нових захтијева. Јер они јесу тражили нове културне вриједности, али нису тражили кич. Искрено речено, па зар су они тада могли и знати шта је то кич сходно ниском нивоу њихове културе и упућености у културне токове? Сад увиђамо и мало цинизма у Гринберговом оптуживању оних који су захтијевали нешто ново, мада ни сами нису знали шта би то могло бити. Тако се долази до оних, много образованијих, који су на такав захтијев пласирали кич.