принцип неадекватности, огледа се у мање или више оштрој неподударности између циљева и средстава, нпр. реклама у Америци позива на куповину интимног накита на тај начин што сугерише да се у сребрну дугмад за манжете унесе пуно име и презиме, као и адреса власника, што се наводно сматра идеалним поклоном за врло важне личности или за личности које то желе да постану. Искривљивање циља је видљиво у томе да нико не може постати врло важна личност само на основу тога што ће му адреса бити посебном техником утиснута у накит.

принцип кумулације или нагомилавања, када се већ извитопери однос измећу циља и средстава, кич даље срља у гријех, тако што удружује ситне погрешке и неукусе у глобалан духовни и естетски промашај, нпр. књига се упркос томе што је њена основна намјена литерарна, ради појачавања утиска напарфимише, а наочари за сунце се комбинују са радио-транзистором да би се на плажи направио увод за успешан флерт.

принцип синестезије или истовремено естетско доживљавање помоћу више чула, кич продуценти настоје да не оставе ни једно чуло незапослено, односно пасивно, у току процеса естетског доживљавања и просто бомбардују човјекова чула низом истовремених утисака, нпр. боца за ликер је и визуелно атрактивна, или музичка кутија обогаћена балерином која игра по такту музике.

принцип осредњости или медиокритетства, одражава се и постиже упросјечавањем у друштву и у индивидуалним животима људи.

принцип комфора, повезује се са човјековом жељом да све своје напоре умањи или избјегне нпр. да нађе послугу, да аутоматизује и механизује ствари и односе готово до нивоа у коме би аутоматизација значила духовну смрт човека.