Suncev sistem

 

 
 
 
 
Merkur Zemlja Jupiter Uran Pluton
Venera Mars Saturn Neptun Sunce

 

 

 


          Ovaj sistem sacinjavaju Sunce i sva nebeska tela koja su pod uticajem njegove gravitacije. To su planete, planetoidi i komete, koje Sunce privlaci svojom tezom. Nasa Zemlja je samo jedna od devet planeta Suncevog sistema. One se medjusobno razlikuju u velicini i udaljenosti. To su Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton. Ova tela se krecu u medjuplanetarnom prostoru.


Sunce

 
          Sunce je zvezda pravilnog loptastog oblika i linearnog precnika 1392000km. Sastoji se od usijanih gasova i na njemu je do danas otkriveno oko 60 hemijskih elemenata. Izvor Sunceve energije potice iz nuklearnih reakcija koje se desavaju u njegovom jezgru. Tom kolicinom energije odrzava se toplota Zemlje. Srednja udaljenost Sunca od Zemlje iznosi 149,6 miliona km, a vece je od nje oko 130 0000 puta. Temperatura na povrsini Sunca iznosi oko 6000 stepeni. Temperaturu na jezgru Sunca naucnici procenjuju na vise miliona stepeni. Danas naucnici veruju da je vrelina Sunca rezultat jednog procesa, slicnog onom koji se desava u atomskoj bombi. Sunce pretvara materiju u energiju. Ako je nauka u pravu, Sunce stalno sija zato sto stalno pretvara materiju u energiju. A samo jedan procenat Sunceve mase dao bi Suncu dovoljno energije da sija 150 milijardi godina.  
 

Povratak

Zemlja

 
          Prema udaljenosti od Sunca Zemlja je treca planeta. Ona je poluprecnika 6378km, i kruzi oko Sunca brzinom od 106000km na cas. Zemlja napravi jedan krug oko Sunca za vreme od 365 dana, 6 casova, 9 minuta i 54 sekunde. Obrtanje Zemlje oko svoje ose stvara tzv. centrifugalna sila, zbog koje Zemlja nije potpuno pravilnog oblika,vec je pomalo spljostena na polovima a ispupcena na ekvatoru. Stari Indusi su verovali da Zemlju kao plocu nose na ledjima tri slona koji stoje na velikoj kornjaci, a ona pliva u beskrajnom okeanu. Prema Homeru Zemlja je u obliku izdubljenog stita koji pliva na morsokoj povrsini. Anaksimandar je smatrao da je Zemlja pljosnat cilindar. Pitagora, Sokrat i Platon tvrdili su da je Zemlja loptastog oblika. Aristotel je takodje zastupao ideju o Zemlji kao centru vasione. Savremeni pogledi o Zemljinom obliku pocinju se formirati od Njutna. On je smatrao da je geometrijsko telo Zemlje rezultat delovanja sile Zemljinog privlacenja i centrifugalne sile i da ima oblik steroida. On je odredio spljostenost i ukazao na astronomske metode odredjivanja Zemljinog oblika. Dva osnovna kretanja Zemlje su revolucija i rotacija. Revolucija je kretanje Zemlje oko Sunca, a rotacija je obrtanje Zemlje oko svoje ose.
 

Povratak

Merkur

 
          Merkur je prva planeta do Sunca, udaljena od njega najmanje 150 miliona kilometara. Temperatura tla iznosi 430 stepeni Celzijusa, a razlika izmedju dnevne i nocne celih 600 stepeni Celzijusa. Sam dan na Merkuru traje 29,3 zemaljskih dana jer zbog jake privlacne sile Sunca koja ga koci, jedan obrtaj Merkura oko samog sebe traje 58,6 dana, dok se planeta obrne oko Sunca za 88 dana. Atmosfera je vrlo retka i ne nastaje kao na Zemlji oslobadjanjem gasa iz stena vec iz zarobljenih atomavodonika i helijuma iz Suncevog vetra, stalnih struja cestica. Privucene tezinom Merkura one vrse pritisak na tlo koji iznosi tek bilioniti deo onog na Zemlji. Na nasim sirinama Merkur se moze videti golim okom dvadesetak dana godisnje, nisko nad horizontom.
 

Povratak

Venera

 

          Venera je druga planeta u Suncevom sistemu a posle Sunca i Meseca najsjajniji je objekat na nebu. Precnik planete na ekvatoru nesto je manji od Zemljinog, a masa je 0,8 Zemljine. Sve planete se okrecu oko svoje ose u istom smeru osim Venere koja se okrece u retrogradnom smeru. To znaci da bi se na Veneri Sunce radjalo na zapadu. Atmosferu Venere otkrio je 1761 godine Lomonosov, posmatrajuci njen prolazak preko Suncevog diska. Visoka temperatura na povrsini planete objasnjava se efektom staklene baste. Nanovija odredjivanja sa letelica iz serije Venera ukazuju da temperatura na Venerinom tlu iznosi 470 stepeni, iz cega se zakljucujeda povrsina Venere nije pogodna za oblike zivota koji postoje na Zemlji. Moguce je da zivota ima unutar oblaka koji neprestano skrivaju povrsinu Venere. Od lansiranja sovjetskog kosmickog broda Venera 1 ovu planetu je posetilo vise od 20 kosmickih brodova.

 

Povratak

Mars

 
          Mars je cetvrta planeta po udaljenosti od Sunca oko kojeg kruzi po elipsi , na udaljenosti koja u perihelu iznosi 206, afelu 246, a u proseku 228 miliona km. Mars ima precnik 6780km, po povrsini je 4 puta , a po zapremini 7 puta manji od Zemlje. Mars ima godisnja doba. Zbog velike ekscentricnosti putanje ona su nejednaka, na juznoj hemisferi leto traje 160 a zima 146 dana. Mars ima atmosferu i cvrstu povrsinu. Atmosfera se pruza do 190km visine i veoma je razredjena. Na Marsu postoje uslovi za razvoj zive materije. Na to ukazuje promena boje terena u toku godine. Mars ima 2 satelita, nazvanz Fobos i Demos(prema Ilijadi sinovi boga rata Marsa). Oni su vrlo mali : Fobos je precnika 14, a Demos 18 km.
 

Povratak

Jupiter

 
          Jupiter s pravom zasluzuje ime glavnog bozanstva u rimskoj mitologiji, posto ne samo da je , najveca planeta nego ima skoro 2,5 puta vecu masu od svih ostalih planeta zajedno. Gotovo ceo je tecno telo osim malog gvozdeno-silikatnog jezgra u centru u kome temperatura dostize 30000 K. Iznad ovog jezgra nalazi se sloj metaloidnog vodonika debljine oko 70000km. Debljina atmosfere je oko 1000km. Prisustvo crvenog fosfora vodonicnih i amonijacnih polisulfida i sumpora boji Jupiter crvenom, braon i zutom bojom. Jupiter krasi Velika crvena pega, koju je Kasini otkrio 1665 godine. Danas se smatra da je to xinovski vrtlog u atmosferi, koji traje stotinama godina.
 

Povratak

Saturn

 
          Saturn je gotovo potpuno tecno telo, ciju povrsinu cini okean vodonika sa nesto helijuma, dubine i do 35000 km. Planeta je usled brze rotacije spljostena na polovima, a u ekvatorijalnim predelima duvaju stalni vetrvovi u smeru rotacije planete. Sistem Saturnovih prstenova predstavlja jedno od cuda vidljivog Univerzuma. Galileo Galilej je 1610 prvi zapazio Saturnove prstenove. Naucnik Kristijan Hajdens 1655 uocio je Saturnove prstenove ali o tome nije smeo nikome nista reci. Sistem se sastoji od tri glavna prstena, koji leze u ekvatorijalnoj ravni. Srednji prsten je najsjajniji. Koliko je poznato prsteni nisu sacinjeni od kompaktne cvrstine ili od tecne materije. Oni se sastoje od malih odvojenih delova materije. Saturnovi prsteni koji su toliko zaprepastili coveka koji ih je prvi otkrio i dalje ostaju velika tajna Suncevog sistema. 
 

Povratak

Uran

 
          Od najdavnijih vremena pa do 1781 godine, kada je najuspesniji astronom Viljem Hersel otkrio novu planetu Uran, Saturn je obiljezavao granicu Suncevog sistema. Uran je prva planeta otkrivena pomocu teleskopa. Od svih ostalih planeta razlikuje se po tome sto mu se osa rotacije nalazi gotovo u ravni Ekliptike. Otkriveno je 10 Uranovih prstenova.

 

 

 

Povratak

Neptun

 
          Neptun je zelenoplava planeta, otkrivena na osnovu analize poremecaja kretanja Urana. Student iz Kembrixa Adams izveo je 1843 godine proracune predvidjajuci polozaj napoznate planete, koja je uzrok poremecaja. NJegove rezultate direktor opservatorija u Grinicu nije uzeo ozbiljno. Francuz Leverije je 1845 takodje odredio polozaj planete, a berlinski astronom Gale iz prvog pokusaja nasao je novu planetu na predskazanom mestu. Neptun se nalazi na 30 puta vecem rastojanju od Sunca nego Zemlja, a njegova godina traje 165 nasih, pa od kad je otkriven do danas nije napravio ni jedan obilazak oko Sunca. On je jos uvijek velika misterija za svjetske astronome.
 

Povratak

Pluton

 
          Pluton je otkrio Tombo 1930 godine. Medju najinteresantnija otkrica u planetarnoj astronomiji spada otkrice Plutonovog satelita Harona 1978 godine. Godine 1988 Pluton je prividno zaklonio jednu zvezdu. Tada je ustanovljeno da Pluton ima atmosferu. To je veoma neobicno otkrice s obzirom nato da je on veoma malo telo, cija gravitacija ne moze da spreci rasipanje svoje atmosfere u okolni prostor. Pretpostavlja se da je njen glavni sastojak neon i da planeta uspela da je sacuva zahvaljujuci svojoj ekscentricnoj orbiti. Kada se zimi Pluton udaljava od Sunca atmosfera pocinje da se kondenzuje i smrznuta pada na tlo, da bi se za vreme Plutonovog leta otopila i obrazovala gasoviti omotac.
 

Povratak