Ljubavne price na platnu

Na putu od njudelhijskog aerodroma do hotela uvjeravamo vas da je saobracaj na indijski nacin haotican. Nepregledne kolone vozila, neverovatnih oblika i velicina: od rikse, tricikla, preko oto rikse koja lici na minijaturni kombi sa tri tocka. Sve vreme imamo utisak kao da smo u nekom starom filmu, mad povremeno proleti poneki “besni” auto. Kad smo vec kod filma, to je omiljena zabava indusa. Svuda veliki plakati sa reklamama za aktuelne filmove. Po pravilu ljubavne price. Film je bolji ukoliko je kraj srecniji. I tako 1000 filmova godisnje- produkcija veca od holivudske.

          Da bi prevladali saobracajne guzve, Indusi su podelili Delhi na 4 dela prema stranama sveta i u n jima u razlicito vreme pocinje i zavrsava radni dan.

          800.000.000 ljudi, koliko ima Indija neki pokusavaju da objasne da se svakog sekunda rodi jedna beba.

Preduzimljivi vodic

Mnogi su prepadnuti da ne zavrse kao stari papir sa kojima necemo moci da platimo svoje troskove. Cim neko pomoli nos iz hotela, hvataju za ruke, unose se u lice. Cene ponudjene robe smanjuju se neverovatnom brzinom na polovinu, cetvrtinu, desetinu, svako nudi specijalni popust tog casa bas zbog kupca samo je njega cekao da spusti cenu u bescenje. Pa ko odoli!

          U snovima mnogih, Indija je zemlja joge i Bude. Surova statgistika kaze da danas u Indiji ima samo 0.7% budista. Nas vodic je protestant, moderan momak sa mindjusom u  uhu. Vrlo brzo se ispostavilo da je nas nasmejani vodic i preduzimljiv momak.

          Stizemo u specijalizovanu radnju koja ima specijalni popust jer je u kuci, a vlasnici su porodicni ljudi, koji ce nas usluziti u vreme kada nama odgovara. Krece kupovina: bisera, zlata i dr. Beskrajno zahvalni ljubaznom vodicu vracamo se u svoju sobu, a ujutru shvatamo da su biseri lazni. Izlazak iz Delhija traje taman toliko da shvatimo koliki je to grad.

U susret uzbudjenju      

 Uzbudjeni smo jer hrlimo u susret Tadzmahalu, velicanstvenoj grobnici jedoj obozavanoj vladarki. Usput gledamo zivotinje. Blago kravama u Indiji, sve su svete a narocito bele i grbave. U ostalom ovde ima izmedju 2 i 3 miliona bogova, a na putu se pojavljuju himalajci sa medvedom spremnim da igra.

          Svi posetioci su fascinirani Tadzmahalom. Gradjevina je velelepna, nema se sta prigovoriti. Cipka u mermeru. Ukrasi od dragog kamena. Na ulazu stroga kontrola, proveravaju se djepovi i torbe da posetilac ne unese neke grickalice kojima bi se mogao isprljati raj unutar zidina.

          Dirljivo mslikanje parova sa uzdignutim rukama koje izmedju njih prave polukrug. Fotograf pokazuje da je to poza u kojoj Tadzmahal staje izmedju ljubavnika, pa izgleda kao da ga oni drze svojim rukama. Simbol ljubavi.

          Raskos ispred i okolo palate. I dnevne aktivnosti su isplanirane. Mreza kanala, bazeni za kupanje, fontane. Ovo je posebno znacajan deo: cesto bazeni imaju protocnu vodu. Vazna je i boja i miris vode.

          Onaj koji nije jahao slona, kao da nije bio u Indiji. Razloga za strah nema. Zivotinje su dobro utrenirane. Napravljen je betonski zid za ukrcavanje  i iskrcavanje putnika. Po dvoje sa leve i desne strane kao i bisage.Hrabro smo se drzali svo vreme za sipku, i jedva cekali da sidjemo sa grdosije. Pogled na panoramu Dzajipura sa zemlje je bio lepsi.

by Vesna Srijemac

gore