HOME          FRANCUSKA    

-Merovinzi (oko 481-751)
-Karolinzi(751-987)
-Kapeti (987-1328)
-Kraj Srednjeg veka (1328-1483)
-Renesansa(1483-1594)
-Anri IV i Luj XIII (1564-1661)
-Vek Prosvetiteljstva(1715-1789)
-Revolucija i Carstvo(1789-1814)
-Restauracija i drugo Carstvo
-Od III Republike do danas






Istorija

Prvi stanovnici teritorije koja sacinjava danasnju Francusku pojavljuju se pre milion godina.Tokom paleolita,zatim neolita, njihova kultura se razvija. Pocetkom 1. milenijuma, Kelti su se nastanili na galskom tlu, koje tada prolazi kroz gvozdeno doba. 58-51. pre n.e:Julije Cezar zauzima Galiju.Galija je pokrstena i romanizovana. U periodu od I do III veka,ona trpi najezde varvara.  

 

 


               

Merovinzi (oko 481-751) HOME 

oko 481-508: Karlo, kralj Franaka(oko 481-511) zauzima Galiju i osniva franacko kraljevstvo.Deoba drzava medju njegovim sinovima posle Karlove smrti i novih osvajanja, dovodi do stvaranja tri rivalska kraljevstva (Ostrazija, Nestrija, Burgonja). Plemstvo (narocito dvorski upravnici) koristi to rivalstvo da bi se ucvrstilo na racun poslednjih merovinckih kraljeva.
732:Karlo Martel,dvorski upravnik tri kraljevstva,zaustavlja u Poatjeu prodor muslimana ka Zapadu.

 

Karolinzi (751-987) HOME

751:Pipin Mali,sin Karla Martela,krunisan je kao kralj Franaka i zasniva dinastiju Karolinga.
800:Karlo Veliki,sin Pipina Malog.krunisan je za imperatora
Zapada i vlada prostranim carstvom.
843:Verdenskim sporazumom,carstvo Karla Velikog je podeljeno izmedju njegova tri unuka.Karlo II Celavi dobija zapadnu Franacku (deo carstva smecten na zapadu od Eskoa,Meze,Saone i Rone),koja ce postati Francuska.
Zemlja tad prolazi kroz buran period (invazije Normana), tokom koga se radja feudalna vlast.

Kapeti (987-1328) HOME

987:Ig Kapet se uspinje na francuski presto.
Kapeti malo po malo uvecavaju kraljevski posed.
Filip II Avgust osvaja od kralja Engleske Normandiju(1204) i Anzu.
1214:U buvinu (Bouvines), Filip II Avgust pobedjuje germanskog cara.
1226-1270:vladavina Luja IX (Svetog Luja)
1229:posle krstackog rata protiv patarena,Langdok je podvrgnut Francuskoj Kruni.Dok Kapeti ojacavaju svoj autoritet,feudalni svet se malo po malo raspada.Trgovinska obnova omogucuje polet opctinskih pokreta.


 

 

 

 

  

Kraj Srednjeg veka (1328-1483)HOME

1328:Filip VI zasniva dinastiju Valoa.
1337-1453:Stogodicnji rat suprotstavlja Francuze i Engleze.
1347-1349:crna kuga pustoci zemlju.
1461-1483:vladavina Luja XI koji slama moc velike vlastele
(Carl Smeli). Francuska se povecava za Dofine(1349),Burgo-
nju(1477)i Provansu(1481).

 

 

 

 

 

  

Renesansa (1483-1594)HOME

1494:pocetak ratova za Italiju.Pokrenuti od strane Carla VIII(1483-1498),nastavljaju se pod Lujem XII(1498-1515)i pod Fransoa I (1515-1547).Borba koju ovaj poslednji vodi protiv Karla Petog zavrcava se tek pod Anrijem II (1547-1559).Ucvrscuje se kraljevska vlast(radjanje moderne drzave)
1532: edikt o ujedinjenju Bretanje sa Francuskom.
1562-1593:Verski ratovi dele Francusku za vreme vladavine poslednjih Valoa(Fransoa II,Carl IX,Anri III).
1572:masakr na noc Svetog Vartolomeja.

Anri IV i Luj XIII (1564-1661)HOME

1594:protestant Anri Navarski nasledjuje presto nakon Anrija III,pocto se preobratio u katolicizam.Posvecen za kralja pod imenom Anri IV,on osniva dinastiju Burbona.
1598:Nantskim ediktom ,Anri IV ponovo uspostavlja verski mir.
1610-1643:pod vladavinom Luja XIII,Ricelje podvrgava plemstvo i protestante kraljevskoj vlasti i ojacava apsolutizam.
1635-1648:Francuska se direktno mesa u Tridesetogodicnji rat.
1648-1652:nemiri Fronde prete kraljevskoj vlasti.
1659:pripajanje Artoa i Rusijona.
Vek Luja XIV(1661-1715)
1661:od Mazarenove smrti,Luj XIV vlada Francuskom kao apsolutni gospodar.Njegova vladavina predstavlja doba vojne, knjizevne i umetnicke slave.Institucije su ojacane u smeru centralizacije.Kolonijalna politika,naceta pod njegovim prethodnicima,nastavljena je.Ratovi su cesti(poslednji se okoncava Utrehtskim sporazumom,1713)i otezavaju polozaj Francuske i kraljevske vlasti.
1678:puna suverenost nad Alzasom i pripajanje Franc-Kontea(sporazum Nimega)
1685:ponictenje Nantskog edikta

Vek Prosvetiteljstva  HOME(1715-1789)

1715-1774:od vladavine Luja XV,koja pocinje Republikom i biva obelezena neuspesima u spoljnoj politici(Sedmogodicnji rat,gubitak Indije i Kanade)oseca se neophodnost za reformama.
1768:pripajanje Korzike.
1776:pripajanje Lorene,Filozofski pokret XVIII veka doprinosi podrivanju apsolutistickih ideja;gradjanstvo,koje se obogatilo opctim ekonomskim razvojem,vice ne prihvata da ga plemstvo drzi na odstojanju od upravljanja zemljom.

Revolucija i Carstvo  HOME (1789-1814)

1789:Revolucija je izazvana finansijskom,politickom i dructvenom krizom,nastalom vec na pocetku vladavine Luja XVI (1774-1792).Ona slama kraljevski apsolutizam, uspostavlja gradjansku jednakost(noc od 4.avgusta) i ukida poslednje trgaove feudalizma)
1791-1792:pod Zakonodavnom skupctinom dolazi do pokucaja uspostavljanja ustavne monarhije,koji propada i povlaci za sobom pad kraljevske vlasti
(10. avgust 1792).
1792-1795:pod Konventom,Francuska pripaja Belgiju i Savoju.
1795-1799:Direktorijum nasledjuje Konvent.
1799:drzavni udar od 18. brimera godine VIII, obara Direktorijum i postavlja Konzulat.Bonaparta,prvi konzul, ucvrscuje odredjene tekovine revolucije:Gradjanski zakonik (1804) potvrdjuje drustvene reforme iz 1789.
1804:Ustav iz godine XII uspostavlja prvo Carstvo.Bonaparta uzima ime Napoleon I.

    
       



  

Restauracija i drugo Carstvo HOME

1814:povratak Burbona na tron francuske.Nakon vladavine Luja XVIII(1814-1824) sledi vladavina CarlaX (1824- 1830). revolucija iz 1830.uvodi Julsku monarhiju.Vladavina Luja-Filipa (1830-1848)obelezena je uzletom burzoazije,koja uziva politcku i ekonomsku prevlast.
1848:u februarskim danima je osnovana II Republika i ustanovljeno je opcte pravo glasa.Radnicka pobuna iz juna gura Republiku ka konzervatizmu i licnoj vlasti,koja je uvedena sa princem-predsednikom Lujem Napoleonom Bonapartom(drzavnim udarom od 2. decembra 1851)
1852:Napoleon III zasniva II Carstvo.
1860:ustupanje Nice i Savoje Francuskoj.

          

 

 

 

 

              


Od III Republike do danas HOME

1870:posle vojnih neuspeha Carstva za vreme razarajuceg francusko-nemackog rata,proglasena je III Republika.
1871:ustanak Pariske komune(18. mart) okoncava se neuspehom (27.marta).
1875-1885:republikanci daju na usvajanje zakone kojima se organizuje politicka vlast,obavezno i laicko obrazovanje i dozvoljavaju se sindikati.Nastavlja se kolonijalno osvajanje u Africi i Aziji.
1894-1899:afera Drajfus.
1914-1918:Prvi svetski rat
1932:Frncuska i sama biva pogodjena svetskom ekonomskom krizom od 1929.
1936:trijumf Narodnog fronta dovodi do velikog naprtka u oblasti socijalnog zakonodavstva(sporazumi iz Matinjona)
1939:Francuska je prisiljena da objavi rat Nemackoj ,koja je zauzela Poljsku.Pocetak Drugog svetskog rata.
1940-1944:Francuska je porazena i okupirana.Nakon primirja, Vlada kojom predsedava marsal Peten smesta se u Vici.
1944:6.juna Saveznici se iskrcavaju u Normandiju; 25.avgusta oslobadjaju Pariz,gde se smesta privremena vlada Republike Francuske kojom upravlja De Gol.
IV Republika (1946-1958) predstavlja period politicke nestabilnosti.
1951:Francuska pristupa EZ uglja i celika (CECA) na inicijativu Z.Monea i R.Cumana.
1946-1954: rat u Indokini.
1954-1962: rat u Alziru
Francuska je prisiljena da prihvati nezavisnost drzava koje su sacinjavale njeno kolonijalno carstvo.Nakon ozbiljne krize vlade,1958. je uspostavljena V Republika,za cijeg je predsednika izabran De Gol.
1969:Z. Pmpidu je izabran za predsednika Republike.
1974:Valeri Ziskar d Esten ga nasledjuje.
1981:izbor F. Miterana za predsednika Republike.Vlada preuzima drustvene reforme i nacionalizaciju.
1986:F. Miteran imenuje Z. Ciraka za predsednika vlade.To je prva vlada tzv. "koabitacije ".
1988:F. Miteran je ponovo izabran za predsednika republike i postavlja socijalisticku vladu.
1992:Francuzi referendumom podrzavaju ratifikaciju sporazuma iz Mastrihta.
1993: opozicija odnosi ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima.Drugi period koabitacije otvra se naimenovanje E. Baladira na polozaj predednika vlade.