Kokain je jak adiktivni stimulant koji direktno utiče na mozak. Nazvan je - droga osamdesetih I devedesetih - zato što je postao izuzetno popularan tokom tog perioda. Međutim, kokain nije nova droga. U stvari, to je jedna od najstarijih droga. Čist hemijski preparat, kokain hidrohlorid, zloupotrebljava se već više od 100 godina, a lišće koke, izvor kokaina, koristi se za žvakanje hiljadama godina sredinom 19. veka čist kokain je vađen iz lista grma ERYTHROXYLON COCA koji raste uglavnom u Peruu u Boliviji. Početkom 20-og veka postao je glavna stimulativna droga i koristio se u većini tonika i eliksira koji su se pravili za lečenje velikog broja bolesti. Danas, kokain je na listi lekova koji imaju ogroman potencijal da budu zloupotrebljavani, ali, lekar ga može prepisati kao legalno medicinsko sredstvo, npr. kao lokalni anestetik za neke hiruške intervencije na oku, uhu ili grlu.
       Postoje dva hemijska oblika kokaina: so hidrohlorida i tzv. slobodna baza. So hidrohlorida tj. praškasti oblik kokaina, rastvara se u vodi i prilikom zloupotrebe može se uneti u organizam intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos, putem ušmrkavanja). "Slobodna baza" je smesa koja nije neutralizovana kiselinom da bi se dobila so hodrohlorida. "Slobodna baza" se koristi za pušenje.
Ulični dileri kokain prodaju kao fini, beli kristalni prah, poznat kao "koka", "belo", "k", "prah", "crta ".

        Krek je ulični naziv za oblik "slobodne baze" kokaina koja se dobija iz Hidrohlorida Kokaina u prahu da bi se dobila supstanca pogodna za pušenje. Izraz "Crack" (eng. znači pucketati) nastao je zbog pucketavog zvuka koji se čuje prilikom pušenja. Krek Kokain se pravi sa Amonijakom ili Bikarbonom sodom (ili praškom za pecivo ) i vodom, zagreva se da bi se odstranio Hidrohlorid. Prilikom pušenja Kreka uživalac već posle deset sekundi oseća prijatne efekte droge, "diže se". Ovo momentalno i euforično dejstvo je jedan od glavnih razloga što je Krek postao neverovatno popularan sredinom osamdesetih. Drugi razlog je to što je jeftin i za proizvodnju i za kupovinu.

       Glavni načini korišćenja kokaina su oralni, intranazalni, intra-venozni i putem udisanja dima. Sleng termini su žvakanje, šmrkanje, bodenje, pušenje, crta, (odnose se i na Kokain i na Krek ). Šmrkanjem se Kokain prah ušmrkava kroz nozdrve i u krvotok se apsorbuje kroz nosno tkivo. Bodenjem se droga unosi direktno u krvotok a time se pojačava njeno dejstvo. Pušenjem se dim unosi u pluća i apsorpcija je brža, gotovo kao kod intravenoznog unošenja. Još jedan od načina je utrljavanje kokaina na sluzokožu. Neki uživaoci kombinuju Kokain ili Krek sa Heroinom, a to se naziva "SPEEDBALL".
Jedan od mehanizma je dejstvo koje Kokain proizvodi na određene strukture duboko u ljudskom mozgu. Naučnici su otkrili neke oblasti u mozgu koje, kada su stimulisane, proizvode osećaj zadovoljstva. Jedan nervni sistem, na koji Kokain, izgleda najjače utiče, nalazi se u oblasti duboko u mozgu i naziva se septalni predeo (area septalis-AS). Nervne ćelije AS obuhvataju region koji se nalazi na unutreašnjoj strani hemisfere i čini ga grupa kod čoveka nedovoljno definisanih jedarnih struktura. Ovim jedrima se pridodaje nucleus accumbens (septi), koje je jedan od glavnih centara zadovoljstva u mozgu. U studijima i eksperimentima na životinjama, sve vrste stimulacije zadovoljstva kao što su hrana, voda, seks i mnoge druge, izazivaju pojačanu aktivnost u NUCLEUS ACCUMBENS..
        Kokain u mozgu, u normalnom procesu protoka materije, neurona u sinapsu (Sinapsa je mali prostor između dva neurona, u isto vreme "telefonska linija" komunikacije između dve nervne ćelije) ispušta dopamin, i on se u sinapsi vezuje sa receptorima dopamina na obližnjim neuronima. Pri normalnom procesu, specijalni protein koji se naziva prenosnik dopamina, reciklira dopamin i vraća ga nazad u neuron iz koja je otpušten.  Ako je kokain prisutan, vezuje se za prenosnik dopamina i blokira normalni proces reciklaže a to rezultira nagomilavanjem dopamina u sinapsi što doprinosi izazivanju zadovoljstva, i osećaja euforije.Ako je upotreba Kokaina učestala, često se razvija tolerancija. To znači da mozgu, da bi registrovao isti nivo zadovoljstva kao kod prvobitnih uzimanja, treba veća količina i češće unošenje Kokaina.
Skorašnje studije su pokazale da tokom perioda apstinencije od kokaina, samo sećanje na euforiju koju on izaziva ili osećanje raspoloženja sličnog onom koje kokain izaziva potiče neverovatnu želju za ponovnim uzimanjem. Moguć je i prekid apstinencije čak i posle dugih perioda apstinencije.
          Koji su efekti koji se javljaju posle kratkog vremena od početka uzimanja kokaina?
Efekti uzimanja kokaina pojavljuju se gotovo odmah posle prvobitnog uzimanja, a posle nekoliko minuta ili sati nestaju. Kada se uzime mala količina (do 100 mg.) uživalac oseća euforiju, energiju, pričljivost, mentalno je budniji, naročito na polju vida, sluha i dodira. Neki korisnici nalaze da im Kokain pomaže da proste fizičke i intelektualne zadatke obave brže i lakše, dok drugi smatraju da je efekat upravo suprotan. Trajanje euforije pod dejstvom kokaina u zavisnosti je od načina uzimanja. Što je apsorpcija brža, to je i osećaj intenzivniji, ali je kraće trajanje prijatnog stanja. Osećaj koji Kokain izaziva prilikom ušmrkavanja dolazi relativno sporo, ali traje 15 - 30 minuta, dok kod pušenja dolazi gotovo momentalno ali traje 5 - 10 minuta. Kratkoročni fiziološki efekti kokaina uključuju suženje krvnih sudova, proširenje zenica, povećanu telesnu temperaturu, brži rad srca i povišen krvni pritisak. Velike količine (nekoliko stotima mg.) povećavaju osećaj kod uživaoca ali takođe mogu mogu dovesti do bizarnog, hirovitog i nasilnog ponašanja. Može doći i do tremora, vrtoglavice, kontrakcije mišića, paranoje ili čak, prilikom ponovnog uzimanja većih količina, do toksične reakcije koja podseća na trovanje amfitaminima. Neki uživaoci kokaina prijavljuju osećanje nemira, iritaciju, anksioznost. U retkim slučajevima može doći do iznenadne smrti prilikom prvog uz imanja Kokaina ili neposredno posle. Smrt uzrokovana Kokainom često završava infarktom srca ili napadima koje prati infarkt disajnih puteva.