Prva saznanja o radioaktivnosti
Priroda radioaktivnog zracenja
Alfa raspad
Beta raspad
Gama raspad
Zakon radioaktivnog raspada
Radioaktivnost supstancija
Radioaktivni nizovi
Galerija
Kviz

Svojstvo urana, torijuma I nekih drugih elemenata jeste sto neprekidno I bez ikakvog spoljnog uzroka emituju nevidljivo zracenje, koje (slicno rendgenskom zracenju) ima jonizujuce dejstvo I ostavlja trag na fotografskoj ploci. Ova pojava spontane emisije zracenja naziva se radioaktivnost. Elementi koji posjeduju ovo svojstvo nazvani su radioaktivni elementi. Radioaktivnost kod urana prvi je zapazio Bekerel (1896).

Poslije otkrica radioaktivnosti urana, Marija Kiri I njen muz Pjer Kiri ispitivali su znatan broj poznatih elemenata I ogroman broj njihovih jedinjenja da bi utvrdili njihova radioaktivna svojstva. Eksperimenti Marije i Pjera Kiri doveli su do sljedecih rezultata:

        Radioaktivnoscu se ne odlikuje samo uran vec u njegova hemijska jedinjenja. Osim toga, radioaktivna svojstva posjeduje I torijum, kao i njegova jedinjenja.

        Radioaktivnost bilo kog hemijskog jedinjenja jednaka je radioaktivnosti cistog urana ili torijuma sadrzanog u tom jedinjenju.

Iz prethodnih rezultata moglo se zakljuciti da je radioaktivnost unutrasnje svojstvo atoma radioaktivnog elementa.

Ispitujuci razne prirodne minerale, Marija i Pjer Kiri su ustanovili da je njihova radioaktivnost uslovljena prisustvom urana ili torijuma. Medjutim, kod nekih mineral ustanovili su neocekivano veliku radioaktivnost. povecana radioaktivnost ovih mineral mogla se objasniti prisustvom nekog jos nepoznatog elementa, cija je radioaktivnost znatno veca od radioaktivnosti torijuma i urana. Poslije visegodisnjeg rada Marija i Pjer Kiri su uspjeli da izdvoje nekoliko desetih dijelova grama ovog elementa, koji su nazvali radijum (Ra). Pokazalo se da je maseni broj ovog elementa 226, a atomski broj 88. Radijum u rudama obavezno prati uran, ali se nalazi u veoma malim kolicinama (na 3t urana dolazi oko 1g radijuma).

Dalja ispitivanja pokazala  su da znatan broj elemenata u prirodi posjeduje radioaktivne izotope. Tako su nadjeni radioaktivno izotopi talijuma (Z=81), olova (Z=82), bizmuta (Z=83), kao i to da su svi elementi iznad rednog broja 83 radioaktivni, osim elemenata sa rednim brojem 85 i 87, kojih u prirodi nema.