KLOD MONE

Klod Mone je francuski slikar koji je krajem 19. veka pokrenuo novi pravac u slikarstvu – impresionizam. Impresionisti su na drugi nacin pristupali slici -pokušavali su da zarobe prirodnu svetlost.

Klod Mone je roden u Parizu 1840. godine, a detinjstvo je proveo u Avru. Kao talentovani crtac, pravio je i prodavao karikature. Njegov rad je zainteresovao slikara Ežena Budena koji je podržavao Monea da slika pejzaže i prirodu. Mone je jednom prilikom rekao : ” Postao sam slikar zahvaljujuci Budenu, koji je preuzeo teret mog obrazovanja”.
Klod Mone je 1857. godine otišao u Pariz da studira, i upisuje se na L’Academie Suisse. Tri godine kasnije vrši vojnicku dužnost u Alžiru. Razrešen je 1862. godine i vraca se u Pariz. Zatim odlazi u atelje slikara Glejra i tamo upoznaje Reonara, Sislija i Bažija. Oduševio ga je Maneov rad i njih dvojica postaju prijatelji. Neko vreme je boravio u šumi Fontenblo slikajuci prirodu pod otvorenim nebom. Francuski salon je odbio njegove slike, bile su izložene prvi put tek 1865. godine. Šezdesetih godina 19. veka, njegova partnerka Kamila Donsje mu je bila muza za nekoliko slika (Dorucak na travi). Oženio ju je 1870. godine i imali su 2 sina.
Tokom jednog putovanja za London 1871. godine slikar otkriva Tanerova dela i oduševljava se njegovim stilom. Mone ce se od tada baviti odsjajem svetlosti na vodi. Naslikao je predivne pejzaže u magli (Londonski Parlament, 1871.).
Mone je 1871. godine naslikao jedan pejazaž iz Avra, nazvan Impresija radanja sunca. Ali ova danas poznata slika, tada je naišla na negativne kritike, posebno od strane Luja Lezoja koji je upotrebio rec impresija da bi ismejao stil slikanja, time je, neznajuci, pravcu nadenuo ime: impresionizam.

Klod mone u svom ateljeu.
Priroda
Mone se 1883. godine nastanio u Živerniju gde je ostao vise od 40 godina. Izradio je dve serije slika: Pempliers i Meules (1888-1891). Umesto da predstavi pejzaž onako kako u trenutku oseca, on je pokušavao da uhvati jedan momenat prirode. Zatim je uradio još jednu seriju slika na kojima je predstavio katedralu u Rimu(1892-1894). Njegova dela su priznata od strane umetnickih kriticara i publike pocev od 1889. godine naslikao je cak 12 slika na kojima su nimfe jedina tema i poklonio ih je državi
Patio je od katarkte i operisao oko 1923. godine. Nastavio je da slika do kraja 1926. godine, kada je oboleo od kancera pluca i umro 5. decembra 1926. godine. Njegova sahrana, kojoj je prisustvovao njegov prijatelj Žorž Klemanso, obavljena je u crkvi u Živerniju.
Klod Mone je uzburkao tradicionalni nacin slikanja. Nije želeo da što vernije oslika prizor, nego da uhvati jedan trenutak svetlosti i predmete koje ona osvetljava. Ovaj pravac, nazvan impresionizam, podržavali su i razvijali Renoar, Sezan, Kailebot i Bazil.

Počeo je kao figuralni slikar. Tri godine posle Manea, i Mone je naslikao jedan „Doručak na travi“, samo što Moneova slika ima daleko više svetlosti. „Žene u vrtu“, pokazuju još veći napredak iako je bila odbijena na Salonu 1866[1]. Po ovim i još nekim Figuralnim kompozicijama, kao što su „Dama u zelenoj haljini“, „Japanka sa lepezom“, „Gospođa Mone na sofi“, „Ručak“,„ Žene u vrtu“, vidi se da je Mone mogao postati vrstan slikar figura, kao što su to bili Mane, Renoar ili Dega, ali se on odao isključivo pejzažu.
Na početku istraživanja pejzaža, kao „Trg sen Žermen“, senke rešava onako kako bi to uradio Mane. Odlazak u Englesku i Holandiju je umnogome promenio njegov odnos prema slikarstvu. Počeo je da izučava igru svetlosti na vodi slikajući londonske pejzaže sa Temzom, u kojima teški lukovi mosta lebde kao u izmaglici nad rekom koja svetluca. u Veneciji je naslikao „pejzaže sa kanalom Grande“.
Tek je sa serijama slika Mone zaokružio svoje stvaralaštvo, i sa njima stekao slavu: „Stogovi sena“, „Aleja jablanova“, „Ruanska katedrala“ i „Lokvanji“. >>