Tok rata

Početak Drugog balkanskog rata

Bugarski plan likvidacije srpskih oficira
Dan pre početka napada Bugari su imali plan da likvidiraju deo srpskih oficira kod Štipa. U nedelju, dan pre početka napada, iz Štipa, koji je bio u rukama Bugara, preko mosta na Bregalnici na srpsku stranu stižu bugarski oficiri. Tamo su pozvali srpske oficire da dođu u Štip na zajedničko slikanje, sa zlonamernim planom likvidacije pred sam početak rata.

Napad
Glavni bugarski napad je planiran protiv Srbije sa njenom Prvom, Trećom, Četvrtom i Petom armijom, dok je Drugoj armiji poveren zadatak da napadne grčke položaje kod Đevđelije i Soluna. Bugara je bilo manje na grčkom frontu i 30. juna sukobi niskog intenziteta su se pretvorili u grčke napade duž fronta. Bugarske snage su se odmah povukle sa svojih pozicija severno od Soluna (osim izolovanog garnizona u Solunu koji je bio osvojen) na odbrambene položaje kod Kukuša. Plan da se koncentrisanim napadom brzo uništi srpska vojska u centralnoj Makedoniji nije uspeo i Bugari su zaustavljeni.

Bitka kod Kukuša

Bugarska 2. armija u južnoj Makedoniji kojom je komandovao general Ivanov je držala liniju od Dojranskog jezera na jugoistok preko jezera Langaza (današnje Jezero Koronija) i Bešika (današnje jezero Volvi), do luke Kavala u Egejskom moru. Pošto je armija bila ovde još od maja (borila se u opsadi Jedrena u Prvom balkanskom ratu), njeni vojnici su bili izmoreni i verovatno nisu brojali više od 40.000 ljudi u dve slabe divizije. Grci su tvrdili da se njima suprotstavilo najmanje 80.000 ljudi.
Grčka vojska, pod komandom kralja Konstantina, je imala devet pešadijskih divizija i jednu konjičku diviziju (ukupno 120.000 ljudi), tako da ih je bilo više od bugarskih snaga u odnosu dva ili tri prema jedan.
Kod Kukuša su Bugari sagradili jaku odbranu, uključujući zarobljene turske topove koji su dominirali ravnicom. 3. jula, grčka Četvrta, Druga i Peta divizija su krenule u juriš uz podršku artiljerije. Pretrpeli su teške gubitke, ali su sledećeg dana osvojili rovove. U međuvremenu, sa leve bugarske strane, Sedma divizija je osvojila Nigritu, a Prva i Šesta divizija Lahanu. Sa desne strane je pala Đevđelija i vrh Matsikova. To je za posledicu imalo da bugarska linija za povlačenje kod Dorjana bude ugrožena i Ivanovljeva armija je započela očajničko povlačenje koje je povremeno pretilo da postane nekontrolisano. Pojačanje u obliku 14. divizije je došlo prekasno i pridružilo se povlačenju prema Strumici i bugarskoj granici. Grci su zauzeli Dojran 5. jula, ali nisu uspeli da preseku bugarsko povlačenje u klancu Strume. 11. jula, Grci su se pridružili Srbima i napredovali su uz reku Strumu dok nisu stigli do klanca Kresna 24. jula. Na tom mestu izmoreni Grci su stigli do kraja svojih logističkih sitema i zaustavili su se.

Bugari su priznali oko 7.000 žrtava kod Kukuša. Još 6.000 zarobljeno uz 130 topova. Grci takođe pretrpeli teške gubitke sa 8.700 žrtava. Ovo je bila odlučujuća pobeda na ovom frontu i najveći grčki uspeh u oba Balkanska rata.

Bregalnica, Kalimanci i klanac Kresna
 

Srbija posle Drugog balkanskog rata
Na frontu u centralnoj Makedoniji, srpske snage su potisnule Bugare na istok u Bregalničkoj bici (30. jun-9. jul.) U međuvremenu, na severu su Bugari počeli da napreduju prema Pirotu i naterili srpske komandante da pošalju pojačanje svojoj 2. armiji koja je branila Pirot i Niš. Ovo je omogućilo Bugarima da zaustave srpsku ofanzivu u Makedoniji kod Kalimancija 18. jula.
Nakon što se se stanje na srpskom frontu smirilo, Bugarska je premestila svoju Prvu armiju u podršku Drugoj armiji koja se odupirala Grcima kod klanca Kresna. Konstantin je odbio predlog svoje vlade za primirje, tražeći odlučnu pobedu na bojištu.
29. jula, konsolidovana bugarska vojska je pokrenula napade na oba krila primoravši Grke nazad uz doline reka Strume i Meste. Konstantin se suočavao sa uništenjem poput Rimljana u Kanskoj bici i tražio je pomoć od Srba. Na njegovu nesreću, Srbi nisu bili u položaju da pošalju pomoć posle Kalimancija i zato je kralj Konstantin tražio od svoje vlade da traži primirje. Grci su imali oko 10.000 žrtava u toku deset dana borbe. Bugarska vlada je jednako tražila mir i zato je Konstantin spasen od uništenja.

<< Naslovna    Kraj rata >>