Кожа представља омотач тијела који је у непосредном додиру са спољашњом средином. Кожа је код кичмењака изграђена од више слојевa.

Кожа кичмењака састоји се из два дијела: спољашњи дио чини покожица (епидермис), унутрашњи је крзно (дермис) и трећи слој чине масне ћелије.

Основне улоге коже су: заштитна улога, примање надражаја из спољашње средине, излучивање, дисање, одржавање тјелесне температуре.
Покожица (епидермис) се увијек састоји од више слојева епителијалних ћелија које су збијене једна уз другу и граде компактан слој. Број слојева је различит на разним мјестима на тијелу. Доњи слојеви покожице који се налазе уз крзно су активни током цијелог живота и својим диобама образују горње слојеве ћелија. Они представљају тзв. герминативни слој. На самој површини тијела се образује слој мртвих ћелија – рожни слој.
Крзно (лат. dermis) је састављено од растреситог везивног ткива. у крзну су смјештени: завршеци крвних и лимфних судова, нервни завршеци, разни чулни органи, мишићна влакна, деривати епидермиса и крзна.
Код кичмењака кожне жлијезде су вишећелијске. Код сисара су развијене знојне, лојне и млијечне жлијезде.
Боја коже зависи од три фактора: жућкасте нијансе ћелија епидермиса, прозрачности ћелија епидермиса, усљед чега се провиде крвни судови испод њега, што даје љубичасте тонове кожи, врсте и количине пигмента.
Испод коже налази се поткожни слој који је растреситији у односу на крзно. Овај слој повезује кожу са мишићима. У њему се често нагомилавају резерве масти.
Укупна површина коже одраслог човјека је између 1.5 и 2 квадратна метра. Дебљина коже је промјенљива и креће се од 0.5 до 4 милиметра. Најтања је на очним капцима, а најдебља је на длановима и петама.


Назад