Stefan Decanski
bio je srpski kralj u periodu od 1321. do 1331. godine i potice iz
dinastije Nemanjica. Sin je kralja Milutina i otac Dusana Silnog.
Zahvaljujuci bobedi u bici kod Velbuzda 1330. godine, Stefan Decanski
uspeo je da od Srbije stvori jednu od najmocnijih drzava na Balkanu.
Stefanovi
roditelji bili su kralj Milutin i kraljica Ana, cerka bugarskog cara.
Medjutim, posto je Milutinov brak sa Anom bio drugi po redu od ukupno
tri, njihov brak proglasen je nevazecim, te je tako Stefan Decanski
ostao uskracen za pravo na presto. To ga je nateralo da protiv oca
podigne bunu.
Kralj Milutin
se nije dao. Sakupio je vojsku i krenuo na sina. Nedugo potom u njemu je
proradio ocinski instikt i ponudio je sinu pregovore. Stefan Decanski
bio je dirnut ovim gestom, te je otisao da moli oca za oprostaj. Ali,
ispostavilo se da je ovo bio pogresan korak. Milutin nije imao ni malo
milosti prema svome sinu, okovao ga je i poslao u Skoplje gde mu je
oduzet vid, a odatle je izgnan u Carigrad. Ipak, neki izvori tvrde da su
izvrsioci kazne bili potplaceni, te da Stefan Declanski nije oslepljen.
No, citagv zivot preko ociju je nosio povez, verovatno iz straha od
nemilosrdnog oca.
Kada je
proglasno da je kralj Milutin umro, Stefan Decanski objavio je da mu je
Sveti Nikola povratio vid i skinuo je povez koji je do tada nosio.
Osnovao je jaku stabilnu stranki na ciju stranu je stala i crkva i
vratio se u Srbiju predlozivsi Konstantinu, Milutinovom sinu iz prvog
braka koji ga je nasledio na prestolu, da dele vlast. Naravno,
Konstantin je odbio ponudu i time zapoceo borbu za nasledje.
Konstantin je
surovo nastradao u ovoj borbi. Ubijen je tako sto su ga klinovima
pricvrstili za dasku, a potom ga presekli na pola. Neki spisi kazu da je
Stefan Decanski od njegove lobanje napravio pehar iz kog je pio. Godine
1322, na Bogojavljenje, Stefan Decanski krunisan je za kralja.
Za vreme svoje vladavine Stefan
Decanski je prosirio Srbiju ka jugu, a nakon svoje najznacajnije, vec
pomenute bitke, bitke kod Velbuzda, protiv Stefana se pobunio sin Dusan,
svrgao ga sa prestola, a potom i ubio.