Избијање магме кроз кратер може бити тихо, али и у виду експлозија и снажних ерупција. У првом случају магма се тихо разлива око кратера и формира разне платое и вулканске плоче. У другом случају, при појави ерупција, распршени вулкански материјал лети високо изнад кратера, понекад и неколико километара у висину. Избачени материјал се често враћа у кратер, а већим дијелом депонује око кратера.

Према путу и консолидацији магме, треба разликовати површинске и подземне облике магматизма.

Мар или нек представља ембрионални облик вулкана, који је настао за вријеме једне ерупције, без изливања лаве. Мада се јавља и у активним и у угашеним вулканским предјелима, потпуно је независан од тектонске структуре своје околине. Мар је љевкасто или цилиндрично удубљење, које је у влажном климату обично испуњено водом и преобраћено у језеро. Око тог удубљења, чија се ширина креће од неколико десетина метара до више од 2 км, обично нема вулканског материјала. Марови се јављају у већем броју у вулканским областима Швапског Алба(Њемачка), Ајфела и Оверња(Француска), у средњој Италији, Јужној Африци, Сибиру и др. Пошто се у очврслој маси у њиховим кратерима често налазе дијаманти и друго драго камење, називају се дијамантска огњишта.

сл.2. Мар или нек

Вулканска купа је основни облик вулканског рељефа. На врху купе или са стране налази се отвор из којег избија различити усијани материјал, поријеклом из земљине унутрашњости. Отвор на врху назива се кратер, а канал који спаја кратер са земљином унутрашњошћу - главни канал. Огроман кратер, најчешће отворен, разорен с једне стране назива се калдера. Вулканске купе настају нагомилавањем избаченог материјала око кратера.

Вулканске купе достижу огромне димензије. Хавајски вулкан Мауна Лоа висок је 4.170 м, а Мауна Кеа 4.214 м. Кључевскаја Сопка на Камчатки диже се до 4.850 м, Килиманџаро 6.010 м итд.

сл.3. Вулканска купа Попокатепетла

Ширина кратера такође је различита: Везув и Етна око 620 м, Кракатау 7 км, Мауна Лоа 4,5 км, Пик на Тенериви(Канарска острва) 10-20 км, Асо на острву Киу Шиу(Јапан) 14-23 км највећи кратер на свијету, чија дубина износи 500 м).

сл.4. Кратер Везува

Вулканске купе се мијењају и разарају под утицајем спољашњих сила. У областима влажне климе падине вулканских купа избраздане су радијалним ерозивним жлијебовима, који се зову баранко.

2. Подземни облици - ови облици се формирају када ужарене масе нису у могућности да се пробију на површину. Изливање магме на површину Земље неупоредиво је мање од масе која се задржава у Земљиној кори.

Громаде су велике неправилне масе дубинске консолидације, које се шире са дубином. Више громада образују још већи подземни облик - батолит. Ерозија може открити само горње, периферне дијелове грома де.

Лаколит има облик печурке, која настаје кад магма дође у површинску серију седиментних стијена и под притиском се у њих утискује и издиже их градећи свод. Засвођени седименти пуцају и у пукотине продире лава, образујући жице. Лаколити су у вези са Земљином унутрашњошћу једним или више релативно уских канала, кроз које дотиче магма. Пречник лаколитског свода може бити дужи од 5 км, а дебљина до 1 км. Лаколити могу градити и површинске облике издизањем свода од седиментних стијена.

сл.5. Лаколит

Жице или дајкови настају уласком магме у пукотине различите ширине, које су ограничене готово паралелним зидовима. Ако се магма утисне у неотпорне стијене, дајкови се могу јавити у рељефу као оштри и истакнути облици, послије одношења мање отпорних стијена.

Складови су магматске жице, утиснуте обично у хоризонталне слојеве, који нису издигнути, већ се магма расплинула између њих и очврсла.