Aleksandrija

Od svih gradova helenističkog sveta, najnapredni-ja i najplodnija je bila Aleksandrija. Velika intelektu-alna delatnost u Aleksandriji, delatnost koja je celom ovom periodu dala ime Aleksandrijskog perioda, ističe se i na umetničkim delima više nego ikad i stoji naročito u vezi sa literarnim pokretom. Zbog svog izvanrednog geografskog položaja, Aleksandrija je postala ne samo ekonomski već i kulturni centar Helenizma.Zbog čuvene biblioteke (Sl. 3) i velike naklonosti vladara prema nauci, živeo je u Aleksandriji ovog vremena veliki broj astronoma, matematičara i geografa.

Sl. 3 Aleksandrijska biblioteka

U umetnosti, pak, pored grčkog pravca, negovali su Ptolomeidi i domaću tradiciju koja je ovde bila vrlo jaka i vekovima stara.Ove dve umetnosti, staroegi-

patska i grčka, teško su se mogle spojiti ujedno i stoga su one bar na polju arhitekture, živele naporedo.Zato se nije moglo izbeći da celokupna umetnost ovog doba ne dobije žig specijalno aleksandrijske umetnosti.

Što se tiče šarenila naroda i živahnosti umetničke delatnosti, nijedan grad staroga veka nije se mogao meriti sa Aleksandrijom.U Aleksandriji ovog vremena živele su gotovo sve narodnosti i rase:Egipćani, Grci, Jevrejeji, crnci i drugi.U takvoj sredini aleksandrijski umetnici su lako razvili svoju sposobnost za posmatranje koja je bila pooštrena anatomskim studijama.Aleksandrijska umetnost je bila stoga slikovita, bogata fantazijom i, za razliku od ostalih, uzimala je život sa njegove vesele strane, idući u tome do ismevanja. Element žanra koji je već postojao u staroegipatskoj umetnosti ponovo je oživljen u ovoj grčko-egipatskoj sredini.Na ulicama Aleksandrije našli su umetnici motive za uspavanog prodavca voća sa njegovim majmunom koji bište svog gospodara; za proždrljivca koji halapljivo jede; za akrobatu na krokodilu; za pecača; pijanu babu; uličnog nubiskog pevača, ili malog crnca koji vadis trn iz noge. Bezobzi- rno karakterisanje ljudskih mana koje ide do izrugivanja vlada ovom umetnošću.

Nasuprut realizmu, ali iz istog uživanja u sitnim stvarima, nastao je u aleksandrijskoj umetnosti idilični žanr.Takva je često kopirana grupa Nila, koja prikazuje šesnaestoro vesele dece (predstavnici šesnaest aršina, koliko Nil naraste svake godine) kako se igraju s krokodilom.To je ton veselja, svega onoga što raduje oko i što dušu ne potresa duboko.Uticaj Aleksandrijske umetnoti neobično se snažno osetio i u rimskoj umetnosti.Tako je slikarstvo Pompeje i Herku-lanuma, rimskih gradova koji su služili za odmor i razonodu bogatih Rimljana, potpuno u duhu aleksan-drijske umetnosti.

Takodje, jedno od značajnijih skulptoralnih dela helenističke umetnosti je statua Nike sa Samotrake nastala početkom II veka pre n.e. gde je na originalan način prikazana krilata boginja kako sleće na pramac broda. Statua je stavljena na beli mermer i još uvek ima tragova boje (sl. 4)

Sl. 4 Nika sa Samotrake

U periodu helenizma znatno se razvio i urbanizam.

Gradovi dobijaju pravougaonu osnovu sa podelom na blokove u obliku šahovskih polja a kao primer takvog urbanističkog rešenja imamo grad Mileta u Maloj Aziji.U ovom periodu veliki značaj su dobile dvorane oko gradskih trgova (stoe) dok pozorište dobija sve veći značaj i uticaj u jednoj, rekao bih maloj epohi kulturnih i istorijskih zbivanja.

Koliko je tadašnji narod voleo i negovao heleni-stičku kulturu svedoče nam ostaci pozorišta u Epidaurusu na Peloponezu, izgrađeno u III veku pre n.e. Arhitekta ovog pozorišta je iskoristio prirodno udubljenje u padini brda za polukružno stepeničasto gledalište. Ispod njega smeštena je kružna scena a iza nje ostaci zgrade koja je podupirala scenogra-fiju.Akustičnost pozorišta je izvanredna (Sl. 5).

Sl. 5 Pozorište u Epidaurusu

U periodu helenizma došlo je do stvaranja novih gradskih centara na teritoriji naših krajeva među kojima su najznačajniji bili:Stobi kod Titovog Velesa, Herankeja Linkestis kod Bitolja.

U Partenijusovoj palati nađene su i dve statue satira, od kojih je jedan prikazan kako svira u dvojnice, a drugi kako igra.Satir koji igra je šuplje liven u bronzi.Prikazan je sa telom malo zabačenim unazad, sa rukama ispruženim ispred sebe i sa raširenim prstima.Ovakve predstave satira bile su omiljene u aleksandrijskoj umetnosti.

Iz Herakleje potiče helenistička mermerna kopija Fidijine Atine Partenos (sl. 6).

Sl. 6 Atina Partenos