Pergamon, najmanja samostalna država heleni- stičkog sveta, imala je u dinastiji Atalida nekoliko dobrih vladara koji su se od aleksandrijskih Ptolomeja razlikovali jačim nacionalnim duhom i, nasuprot Aleksandriji,više su isticali grčku tradiciju u umetno- sti.Takmičili su se s Ptolomeidima.Atalidi su pomagali naučne studije, njihova biblioteka, kao i aleksandrijska bila je veoma čuvena.Sem toga pergamonski kraljevi interesovali su se za istoriju umetnosti i umetnost uopšte.Umetnici iz svih delova Grčke našli su u Pergamonu dobar posao.

Kralj Atal I, čiji je jedan izvanredan portret očuvan, podigao je spomenik na kome su grčki umetnici prikazali borbe sa Galima, koje je Atal I odbio od zidina svoga grada.Mnogobrojne kopije ovih skulptura pokazuju umirućeg Gala i Gala koji se ubija pošto je ubio svoju ženu.Po prvi put u istoriji umetnosti helenistički umetnici predstavljaju herojski karakter svojih protivnika.Oko 180 g. pre naše ere kralj Eumenes je podigao na pergamonskoj akropoli ogroman oltar od belog mermera, čija je baza ukrašena reljefnim frizom dugim 130 m, visokim 2,30 m na kome je u neprekinutom nizu reljefa prikazana gigantomahija.Ceo friz deluje snažno, gotovo pretera-no po bogatstvu motiva, po suviše velikom zamahu, neumornoj borbi ili jednostavnije rečeno, ovde je postignuta potpuna sloboda izraza.