PORODIČNO PRAVO 

  Car se u praksi obračunavo sa tradicijama patrijahalne porodice.Muž je imao pravo da na mestu ubije ženu-nevernicu i njenog zavodnika.Za saučesništvo u ubistvu svog supruga žena-prevarnica  je nabijana na kolac,a za rđavo ponašanje i rasipništvo žena je istjerivana iz kuće i li pretvarana u robinju.Sin koji udari,odnosno,ošamari oca kažnjavan je odsecanjem šake,dok se batinanje sina uopšte nije smatralo prestupom.

  Iako je brak u suštini bio monogam,bilo je izuzetaka kada je muž mogao dovesti drugu ženu(ako mu prva ne podari potomstvo,ili je bolesna),ali je dužan da zadrži prvu ženu,u odnosu na koju je druga žena u podređenom planu.

 Član 145.

Ako čovek uzme ženu i ona mu ne rodi decu,i on odluči da uzme drugu ženu i dovede je u kuću;toj drugoj ženi ne treba da se prizna jednakost sa prvom.

 Brak je dozvoljen između različitih društvenih staleža,ali je zabranjen između roditelja i dece,kao i maćehe i pastorka(o pobočnom rodu se ništa ne govori kao o smetnji pri sklapanju braka).Brak sklapa mladoženja i otac(brat ili neki drugi muški srodnik)nevestin,dok se razvedena žena i udovica može udati za “čoveka svog srca”.

  Tirhatu-neobavezan poklon nevelike vrednosti koji  mladoženja daje nevestinom ocu.u slučaju da bez valjanog razloga mladoženja odbije mladu,njen otac zadržava tirhatu,a ako on odbije mladoženju vraća tirhatu dvostruko.

Član 159.

Ako neko donese imovinu u tastovu kuću,i plati tirhatu,gleda za drugom ženom i kaže svom tastu:”Ja ne želim tvoju ćerku”,mladin otac može da zadrži sve što je dobio.

Član 160.

Ako je čovek donio imovinu u tastovu kćuu i platio tirhatu;ako onda otac devojke kaže:”Ja ti neću dati svoju kćerku”,onda treba da vrati duplo sve što je dobio.

  Nudunu-vredniji pokloni u pokretnim i nepokretnm stvarima koji se daju pre ili za vreme braka kako bi muž materijalno obezbedio ženu.Ako joj nije dao nudunu,onda udovica ima pravo na jednak dio nasledstva,a ako udovica napusti kuću i preuda se,nuduna ostaje deci.

  Šeriktu-pokloni koji nevestini roditelji daju kao miraz.S tim upravlja muž,ali u slučaju raskida braka,miraz se vraća sa ženi,ali on prelazi deci(ako ih nemaju,onda se vraća ženinim roditeljima).

Član 138.

Ako čovek poželi da se odvoji od žene koja mu nije rodila decu,on treba da joj da iznos njene tirhatu i miraza kog je donela sa sobom iz očeve kuće,i nek je pusti da ide.

Član 139.

Ako nije bilo tirhatu-a onda treba da joj da minu zlata kao poklon zbog puštanja.

Član 140.

Ako je muškenum,onda nekjoj plati trećinu mine zlata.

  Za dugove stečene u braku,odgovornost podjednako snose oba bračna druga,a za dugove pre braka žena može da traži garanciju pre udaje da neće biti prodana u roblje zbog njih.

Član 151.

Ako žena koja živi u čovekovoj kući,napravi ugovor sa svojim mužem,da je zajmodavac ne može zatvoriti,i dan joj je dokument na osnovu toga,da ako je muž  napravio dugove pre braka,zajmodavac  je ne može zadržati zbog toga.Ali ako je žena napravila dug pre ulaska u brak,njenog muža zajmodavac ne može zatvoriti zbog toga.

  Brak prestaje smrću jednog od supružnika ili razvodom.Muž može da otera ženu koja je nemarna ne davši joj ništa ili je učiniti robinjom,ali bez dobrog razlog,zakon to zabranjuje.Ako muž padne u zarobljeništvo,ženi se dozvoljava odlazak kod drugog samo ako nema dovoljno sredstava za život,ili će biti naređeno da je bace u reku.Ako se muž vrati iz zarobljeništva,dužna je da mu se vrati samo ako nije okaljao otadžbinu(deca iz drugug braka ostaju sa ocem).

Član 141.

Ako čovekova žena,koja živi u njegovoj kući poželi da ode iz nje,padne u dugove,pokuša da ruinira kuću ponižavajući muža,i pravno je osuđena(kriva je),ako njen muž odluči da je pusti,može da ide ali neće ništa dobiti kao poklon zbog otpuštanja,ali ako njen muž  odluči da je zadrži,i uzme drugu ženu,onda ima da ostane u kući muža kao robinja.

Član 142.

Ako se žena posvađa sa mužem i kaže:”Ti nisi dobar(ponižavaš  me)prema meni”,razlog za ženinu presudu mora biti opravdan.Ako je nevina,I nema greške na njenoj strani,onda krivica ne sme napasti ovu ženu,i sme uzeti miraz i vratiti se u kuću roditelja.

Član  143.

Ako nije nevina,ali ostavi muža i ruinira kuću,ponižavajući muža,treba da se baci u reku.

Član 131.

Ako čovek optuži ženu,ali ona nije zatečena sa drugim čovekom,ona mora da da zakletvu i onda se može vratiti kući.

Član 132.

Ako je “prst uperen” na nečiju ženu po pitanju drugog muškarca,ali nije uhvaćena da spava sa njim,ona treba da skoči u reku za svog muža.