Одомаћивање дивљег кунића почело је у југоисточној Азији и југозападној Европи.О томе постоје записи још од старих Феничана,хиљаду година пре наше ере.Први сликовитији запис о кунићима потиче од грчког историчара Полибиа,који пише о дивљим кунићима с Корзике.

Одомаћивање дивљег кунића довело је до многих промена на њему.промене су уследиле на свим деловима тела.Глава је постала крупнија,а уши веће.Тело је постало много веће. Промене су настале у обојености крзна.Међу бројним расама крзно је веома шаролико.Кунићи се срећу с крзном у свим бојама и нијансама,почев од сивих,белих,црвених,жутих,браон до шарених.Крзно је обрасло дугим и кратким длакама. Одомаћивање је утицало и на промене физиолошких особина.Стасабање,истина, није тако брзо,што зависи од расе,али је повећана плодност и бројност легла. Супротно дејство одомаћивање је имало на инстикт кочења(матерински инстикт), који је веома ослабио код неких раса.Сва чула су ослабила,јер је човек преузео бригу о животињама,а престала је њихова брига за опстанак у природи.Домаћи кунић постао је нежнији и осетљивији на различита обољења.