Vrste

Coelophysis je jedan od prvih gusterolikih dinosaurusa. Otkrivene su 2 vrste coelophysisa: robusni i mrsaviji za koje paleontolozi veruju da su bili muzjaci i zenke. Coelophysis'je imao duge, aerodinamicne noge i stopala koja su mu omogucavala izuzetnu brzinu. Imao je laksi skelet od svojih predaka i nije imao rebra u donjem delu ledj a. Imao je male zube a donja vilica mu je bila duplo zglobljena. Hranio se malim zivotinjama koje je mozda jeo cele a ima dokaza i kanibalizma.

ziveo je pre 222 do 215 miliona godina
Period kasnog trijasa
bio je dugacak od 0.8 do 3.1 metara, visko skoro 1m, tezak 35-40 kg

Peteinosaurus je bio jedan od prvih poznatih pterosaursa iz doba trijasa. Na osnovu fosilnih ostataka zakljucuje se da je njegova moc letenja vec bila dobro razvijena. Imao je jako lak skelet. Njegova krila su se sastojala od koze rastegnute izmedju izduzenih prstiju na rukama i nogu kao i tela. Imao je dug, prav rep do 20 cm dug koga je koristio za precizno manevrisanje. Imao je jednake, ostre, kupaste zube. Verovatno se hranio insektima.

ziveo je pre 228 do 215 miliona godina
Period kasnog trijasa
imao je raspon krila do 60 cm i bio je tezak do 100g

Placerias su bile zdepaste zivotinje sa kljovama za kopanje po zemljistu u potrazi za raznom vegetacijom i kljunom za vadjenje vegetacije. Bile su mocne zivotinje slicne nilskim konjima. Placerie nisu bile dinosaurusi, vec dicynodonti ili dvozubi psi. Tako su nazvane jer su imale bez-zube vilice osim ocnjaka. Dicynodonti su pripadali grupi therapsida, ili reptilima slicnim sisarima koji su ukljucivali i pretke danasjnih sisara. Na osnovu tragova na kljovama, predpostavlja se da su zivele u sezonskoj klimi u susnom periodu zemlja bi bila tvrdja sto je ostavljalo brazde na kljovama dok bi u kismoj sezoni te brazde bile ispolirane.

zivele su pre 222 do 215 miliona godina
Period kasnog trijasa
bile su dugacke do 3.5 metara i teske do 1 tone

Postosuchus je evoluirao u periodu kasnog trijasa. Lobanja mu je bila kratka i siroka. Imao je usku njusku i duboka mocna usta. Imao je izdrzljiv oklop od redova plocica koji su mu pokrivale duga ledja. Bio je najopasniji predator svoga vremena. Imao je jedinstveni uspravan stav sa pravim nogama ispod tela sto ukazuje na brzog i efikasnog trkaca. Ponekad ga nazivaju trcecim krokodilom. Imao je duze zadnje od prednjih nogu. Neki misle da je trcao na dve noge ali vecina ipak smatra da je trcao na sve cetiri. Postosuchus je bio vrsta archosaura ili vladajucih reptila, u koju spadaju vece grupe zivih i iozumrlih reptila: krokodili, dinosaurusi, pterosaursi kao i ptice. Pripadao je liniji koja vodi ka krokodilima ali sam nije bio krokodil .

ziveo je pre 222 do 215 miliona godina
Period kasnog trijasa
bio je dugacak do 6 metara (rep 2m) , tezak nesto ispod 1 tone

Plateosaurus je evoluirao u periodu kasnog trijasa i ziveo je kroz period rane jure. Bio je prvi od dzinovskih dinosaurusa biljojeda, rastuci do skoro 9 m u duzinu i 3-4 m u visinu. Imao je dugacak rep i zadnje udove kao i malu glavu na kraju prilicno dugog vrata. Imao je zube u obliku lisca i vilice u obliku kljuna. Plateosaurus je pripadao grupi prosauropoda i bio je rodjak ali ne i predak dzinovskih sauropoda iz vremena jure i krede. Do njihove pojave svi biljojedi su bili zdepasti kratkog vrata nemocni da dohvate visoko lisce. Plateosaurus i drugi prosauropodi su bili prva grupa dinosaurusa koja se izkljucivo hranila biljem. Hodao je na sve cetiri noge ali je i mogao da se uspne na zadnje i da koristi ruke sa mocnim kandzama da privlaci socne grane.

ziveo je pre 210 do 195 miliona godina
Period kasnog trijasa
bio je dugacak do 9 i tezak do 4 tone