Deset dana nakon stvaranja nove južnoslovenske kraljevine, Nikola Pašić je iz Pariza stigao u Beograd i odmah su počeli pregovori o novoj vladi. Pašić je 15. decembra 1918. sastavio tu novu vladu u koju su ušli predstavnici gotovo svih stranaka, osim hrvatskih radićevaca i frankovaca. 
    Dan kasnije podneo je regentu Aleksandru na potpis ukaz o novoj vladi, ali je on to odbio da potpiše rekavši Pašiću da ne uživa poverenje Krune. 
    Ovo je za Pašića bio težak udar. Duboko uvređen, napustio je sve i pristao da da novu vladu obrazuje njegov prijatelj Stojan M. Protić. Ovaj je pet dana kasnije sastavio vladu od istih ličnosti kao i Pašić koji je tad određen za predsednika jugoslovenske delegacije u Parizu.
    Narodna skupština Kraljevine Srbije izglasala je, 27. decembra 1918, ujedinjenje sa Slovencima i Hrvatima u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, a Pašić se vratio iz Pariza dve godine kasnije, 23. avgusta 1920. Na državnoj upravi zatekao je vladu dr Milenka Vesnić. 
    Nepun mesec kasnije, Pašić podnosi ostavku na članstvo u Privremenom narodnom predstavništvu. Još pod utiskom regentove uvrede, nameravao je da se sasvim povuče iz politike. Ali, 15. septembra pomirio se sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem, potonjim jugoslovenskim kraljem.
    Aleksandar mu poverava mandat i Pašić formira novu vladu 1. januara 1921. godine. Krajem marta pridobija nove stranke (Jugoslovensku-muslimansku, Zemljoradničku i Samostalni kmetijski klub), pa uz radikale i demokrate proširuje koalicionu vladu, koja priprema Vidovdanski ustav, izglasan 28. juna 1921. Posle martovskih izbora 1923. Nikola Pašić osniva novu vladu, ali zbog prigovora opozicije da sprovodi samovolju, podnosi ostavku maja 1924. godine.
    Nakon ubedljive pobede radikala na februarskim izborima 1925. Nikola Pašić, tvrdim pregovorima, uspeva da pridobije Hrvatsku seljačku stranku da prizna novu državu, ustav i dinastiju Karađorđevića i da 18. jula te godine formira koalicionu vladu radikala i Hrvatske seljačke stranke. U bogatoj političkoj karijeri dugoj 50 godina ovo je bila deseta i poslednja vlada Nikole Pašića. 
    Ostavku na položaj predsednika te vlade podneo je 8. aprila 1926. godine, ali još nije nameravao da se sasvim povuče iz politike, mada je bio začao u 81. godinu.
    Dok je bio na čelu vlada u jugoslovenskoj kraljevini često su ga kritikovali, kako navode istoričari, da "nije bio dovoljno svestan nacionale osetljivosti, naročito Hrvata", mada je nastojao "da narod uživa u plodovima slobode i demokratije". 

     Povratak na predhodnu stranu