Pod desetogodišnjom vladavinom poslednjeg Obrenovića, kralja Aleksandra (1893-1903), po navodima Pašićevog prijatelja, italijanskog diplomate Karla Sforce u knjizi "Nikola Pašić" iz 1937. godine, osnivač i vođa Radikalne stranke prošao je kroz najraznovrsnija iskustva: bio je gradonačelnik Beograda, predsednik Skupštine, predsednik ministarskog saveta,oponumoćeni ministar u Rusiji...
Bio je osuđen (21. maja 1898) i na devet meseci zatvora u Požarevcu zbog uvrede kralja Milana u novinama, jer je kritikovao njegovu politiku oslanjanja na Austrougarsku. Potom je optužen da je upleten u Ivanjdanski atentat (7. jul 1899) protiv Milana Obrenovića i
13. septembra 1899. osuđen na pet godina robije, pa odmah pomilovan na intervenciju ruskog imperatora i posredstvom austrougarskog cara, kako navode neki
istoričari. Drugi, pak tvrde da je pomilovanje usledilo zbog Pašićevog priznanja na prekom sudu da je
među radikalima zaista bilo neprijatelja dinastije Obrenović, kako piše
istoričar M. L. Zečević. Prema njegovim rečima, na Ivanjdan 1899, neki Bošnjak Đura Knežević pucao je na kralja Milana u Beogradu. Kralj Milan i kralj Aleksandar želeli su da iskoriste taj događaj da unište Radikalnu stranku, pa su odmah optužili Glavni odbor da su njegovi članovi spremili taj atentat. Istog dana je proglašeno vanredno stanje i pohapšeni su svi članovi Glavnog odbra koji su se zatekli u Beogradu, dok je Pašić uhapšen u Požarevcu.
Po oceni istoričara, vladavina poslednjeg potomka Obrenovića, kralja Aleksandra, počela je državnim udarom, a tako se i završila. Došao je na vlast silom 1893, a 10 godina kasnije oficirska zavera pod Apisovim vođstvom, iz redova tzv. stajaće vojske njegovog oca, došla mu je glave, okončavši ubistvom kraljev i kraljičin život i celu dinastiju.
Za 10 godina vladavine, Aleksandar Obrenović je izveo tri državna udara u Srbiji, ukidajući ustave zemlje. Obrazovao je 12 različitih vlada, svi ministri su postavljani odlukom dvora. Sklopio je brak sa znatno starijom dvorskom damom njegove majke, Dragom Mašin, koja mu nije podarila potomstvo.
Vođa radikala je, za vreme Aleksandrove vladavine bio i dobrovoljni izgnanik u Abaciji, zato što je kralju Aleksandru Obrenoviću otvoreno rekao da svojim ševrdanjima i greškama klike koja ga eksploatiše ide u propast - i svoju i zemlje. U Srbiju se vratio nakon Aleksandrove ženidbe 1900, kada su 11. septembra te godine na rođendan kraljice Drage pomilovani svi radikali koje je preki sud osudio zbog ivanjdanskog atentata. Godinu dana kasnije u Beču je umro kralj Milan i sahranjen je u Krušedolu.
Kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga ubijeni su 29. maja 1903. oko jedan sat posle ponoći. Oficiri, zaverenici su potom predali vlast Jovanu Avakumoviću, koji je sastavio vladu od ličnosti iz svih stranaka. Ta vlada je preuzela na sebe i kraljevsku vlast, raspustila Narodnu skupštinu imenovanu 19. maja i sazvala staru, koja je ukinula Aleksandrov Ustav iz 1901. i vratila na snagu onaj iz 1888. godine, koji je delimično promenjen i proglašen Ustavom iz 1903. Nikola Pašić je bio upoznat sa zaverom protiv Aleksandra Obrenovića, ali nije u nju bio umešan, držao se po strani, kako tvrde istoričari.
Posle pada dinastije Obrenovića, i povratka dinastije Karađorđević, 12. juna 1903. na tron Kraljevine Srbije u liku Karađorđevog unuka Petra Prvog, Nikola Pašić, objavljuje u štampi od 26. avgusta opširnu poslanicu radikalima, u kojoj kaže da je promenom na prestolu u Srbiji rešeno ustavno pitanje, da je Srbiji obezbeđena parlamentarna vladavina i time sve pogodnosti za mirno privredno i prosvetno razvijanje države. On još naglašava da sada dolazi na dnevni red "rešenje sudbe naše braće u Staroj Srbiji (Kosovo i Metohija) i Makedoniji".
Povratak na predhodnu stranu
