Zamerka opozicije
    U septembru 1916. na Krfu, za vreme zasedanja srpske Skupštine, kako navodi Sforca, jedan opozicioni poslanik zamerio je Pašiću da ne ističe dovoljno srpske žrtve pred saveznicima. Pašić je odgovorio: 
"Zar bi trebalo da neprestano na sav glas trubimo o žrtvama našeg naroda? Mislim da način na koji je on poneo svoj krst i izvršio svoju dužnost govori dovoljno, a mi bismo se ponizili kada bismo se time hvalili kod saveznika i po prestonicama Antante".
               Sukob sa regentom
    Regent Aleksandar Karađorđević, kako navodi dr Dragnić, nameravao je da 1916. ukloni Pašića i postavi vojno-činovničku vladu, a Pašić mu je navodno odgovorio: "U ovoj Skupštini Radikalna stranka ima većinu. Ako ovo nije narod ni vi niste kralj...". A kada je po Aleksandrovoj želji tražen zakon koji bi proširio jurisdikciju prekog suda i na vojna lica (do tada je pokrivao samo vojne obveznike), Pašić je i to odbio.
               Teorija o premijeru
    I odnosi sa kraljem Aleksandrom bili su promenljivi, mada je Pašić razvio teoriju da "premijer mora poštovati krunu i nastojati da bude korektan", a u isto vreme "ne sme biti previše na odstojanju ni suviše blizak", poredeći to sa kaminom: "Ako si suviše blizu ne valja, izgorećeš. Ako si predaleko ne valja, smrznućeš se."
               Pouka Milanu Rakiću
    O Pašiću su sačuvane i mnoge anegdote. Jedna od njih kaže: Kada je pesnik Milan Rakić prvi put stupio u diplomatiju, primio ga je i Pašić rečima: 
"Ovaj, ja sam čuo da ti pevaš pesme, ali u spoljnoj politici nema pevanje, nego ima sve da čuvaš u državnu tajnu, kao što devojka ima da čuva... ovaj... pre nego što se uda".
               Razuzdani princ Đorđe
    Jednom prilikom ministar dvora Karađorđevića došao da se žali kod Pašića: "Gospodine predsedniče, naš zastupnik poslanika iz Pariza, javlja da princ Đorđe (stariji sin kralja Petra Prvog), tamo čini prava čuda!... Nego mislite li šta preduzimati zbog ugleda zemlje i dinastije?". 
Na to će Pašić: "Ovaj... jes... onaj... znaš, ali, bolje da čini tamo nego amo... a ovaj znaš, zemlja i dinastija su sa Francusku u dobre odnose... pa ovaj, ako on dođe amo, mi ćemo ga opet poslati tamo!"
               Razgovor sa novinarom
    Međutim, Pašića su kritikovali što se, s obzirom na pozne godine ne povlači iz visoke politike. Kad mu je jedan novinar to pomenuo, prenevši reči jednog radikala da je Pašić nesposoban da vodi stranku i državne poslove zbog starosti, Baja je odgovorio: "Istina je da sam star. Proslavljam svoju osamdesetu godinu. Ali, hvala Bogu, moje umne sposobnosti su dobre, a moje fizičko zdravlje me služi bolje nego neke od šezdeset koji pate od političkih nazeba. 
Da, da, pokojni Stojan i pokojni Milenko i pokojni Draža, često su mi govorili da sam ja star i da treba da se čuvam promaje i prehlade, ali ja sam im rekao, a to kažem i danas: Muškarci u mojoj porodici dožive stotu, a neki čak hoće i da je prekorače. I umiru potpuno bistra uma".
               Mitropolite, kako gospođa ?
    Došao mitropolit Dimitrije u dvor da kralju čestita Novu godinu. Stigao potom i Pašić, pa skide cilindar, priđe mitropolitu s osmehom i reče: 
"Dobar dan Vaše Visočanstvo! Kako je gospođa sa zdravljem"? Mitropolit, koji je naravno monah, zbunjen pominjanjem "visočanstva i gospođe", zakašlja se i bez odgovora ostavi Pašića.
               Anegdota- Bakšiš
    Nikola Pašić je, po svedočenju njegovih savremenika vodio jednostavan porodični život. Bio je umeren u svemu i veoma štedljiv, o čemu je ostalo svedočanstvo do danas. Pošto nije imao običaj da ostavlja bakšiš u kafani, kelner je jednom napomenuo: "Gospodine Pašiću, Vaš sin Rade uvek ostavlja bakšiš". Na to je Pašić rekao: "Lako je njemu kad mu je otac Nikola Pašić".
               Anegdota sa sinom
    Drugom prilikom, kad mu je sin Rade odocnio kući, Pašić ga upita gde je bio ceo dan. "Bio sam tata na trkama, bilo je vrlo interesantno", kaže mu sin. "A ko je pobedio?", pita otac. "Jedna kobila", odgovori Rade i kaza čija je. "Pa, ovaj, zar i ženske tržeš", pripita Pašić.
Za razliku od privatnog života koji je umeo da začini humorističkim dosetkama, u politici je Nikola Pašić često izgledao zagonetan i nedokučiv, ljudima je prilazio s određenom rezervom i drugima nije poveravao svoje misli i ideje, sve dok sam ne bi raščistio sa dilemama i problemom. 

     Povratak na predhodnu stranu