Pored imovine koju je imala njegova bogata žena
Đurđina, Nikola je u jednom trenutku 5.000 deonica u rudniku bakra u Boru.
Naime, mnogo pre nego što je dobio mesto u vladi i još pre Timočke bune za vladavine Obrenovića, Pašić je stekao dozvolu da traži rudu na
mestu gde su mu seljaci pokazali veliku stenu. Nakon ugušenja te bune od strane Obrenovića, Pašić je traženje rude
predložio Đorđu Vajfertu, koji je u mladosti došao u Srbiju, borio se u srpskoj vojsci i postao
vodeći industrijalac. Pošto je projekat istraživanja rude bio uspešan, da bi se zahvalio
Pašiću na dobrom savetu, Vajfert mu je poklonio 5.000 deonica. Mnogo godina kasnije i Pašićev sin Rade je stekao veliko bogatstvo na sličan način. On je, kako navodi dr Dragnić, "Čitao o zlatu i srebru koje su iskopavali u Srbiji tokom srednjeg veka i otputovao u Istanbul i Dubrovnik kako bi proučio stare zapise", nakon čega je dobio "dozvolu da istražuje rudu, i posle nekoliko godina iskopavanja uspeo je da dobije britanski kapital za osnivanje kompanije za eksploataciju rudnika Trepča (cink i srebro)", pa se iz ovog poduhvata Rade veoma obogatio.
Nikolu Pašića su, takođe, optuživali da "ne ostavlja za sobom tragove, pa ne može ništa da mu se dokaže", a on nikad nije odgovarao na lične napade. Jedan njegov savremenik je zabeležio: "Retko se može sresti državnik koji ispoljava toliko hladnokrvnosti kada mu se upućuju kritike. LJudi, čak i oni iz opozicionih stranaka, imali su poverenja da i u najtežim trenucima 'Baja zna šta radi', a to poverenje je najveća snaga i najbolja nagrada sposobnom političaru".
10.decembra 1926.godine prilikom jednog razgovora sa kraljem Aleksandrom Karađorđevićem došlo je do sukoba između njih. Tom prilikom je kralj pod naletom besa rekao Pašiću da bi mu bilo bolje da objasni kriminalne poslove svoga sina. Pašića je ta izjava toliko uvredila da je on odmah napustio dvor. Uznemiren zbog te izjave kralja umro je istog dana. Pola sata nakon njegove smrti iz dvora je došla poruka sa kraljevim pismenim izvinjenjem zbog izgovorenih reči. Nažalost stigla je prekasno.
Umro u svome domu na uglu Pozorišne i Jevremove ulice u Beogradu. Po svedočenjima savremenika, ostavio je za sobom 826.605 ondašnjih dinara (u vrednosti tadašnjih 16.000 dolara) na štednom računu u banci, namenivši novac za podizanje spomenika ruskom caru Nikolaju u Beogradu u znak zahvalnosti srpskog naroda.
Povratak na predhodnu stranu
