ТРИДЕНТСКИ САБОР

Тридентски сабор био је одговор највишег црквеног учитељства на протестантслу реформу.

Папе су се плашиле да ће сабор ограничити њихову власт и због тога су жељели да се он сазове у Риму, под папским надзором. Цар и њемачки кнежеви су хтјели да се са-бор одржи у Њењмачкој. Одлучено је да он не буде ни у Риму ни у Њемачкој већ у Триде-нту, у Италији где би опет могао бити под надзором папе. Карло се надао да ће се послије реформе ујединити са протестантима. Папа је хтио да се сабор не бави питањем оних који гријеше већ да се баве ониме што је погрешно и догматским питањима.

Прво засједање сабора 1545-1548

На првој сједници сабор је донио неколико одлука.Насупрот протестантског на-чела sola scriptura поставио је науку о два извора вјере О писму и предаји. Предаја се требала сматрати извором вјере, по старом католичком схватању. Расправљало се о гријеху и опровдању. протестантско учење о људском гријеху је одбачено. Наспрам начела sola gratia ...249. Aугуст Ф.

На прољеће 1547.сабор је престао са радом и поново се састао тек 1551. године.

Друго засједање сабора1551-1552

Између два засједања дошло је до измјене на папском престолу. На мјесто Па-вла, који је умро 1550. године, дошао је Јулије III.

На другом засједању расправљало се о еухаристији и потврђено је присуство Христа приликом причешћа и истакао се значај исповиједања. Када су се у јануару 1552. на сабору појавили протестанти, тражили су да се расправе почну из почетка, да се сабор одвоји од папе, да се бискупи разријеше заклетве вјерности према папи те да се објави да је сабор надређен папи. Ти захтјеви доводе до другог прекида рада сабора. Иако се цар на-дао да ће са протестантима на ћи заједнички језик, јасно се видјело да о помирења никада неће доћи.

Треће засједање сабора 1562-1563  

Посљедње засједање сазвао је папа Пије IV. Говорило се о еухаристији, свећени-чком реду и сакраменталности женидбе. Одлучено је да је брак неважећи ако није скло-пљен пред мјесним свештеником и два свједока. Забрањено је држање више бискупија и одређено је школовање свештенства. на сабору је одлучено и да се миса мора проповиједати искључиво на латинском језику.

Пије IV је потврдио одредбе сабора и створио комисију за њихову примјену. Де-крети сабора у Тренту представљају потврду непопустљивости католичке цркве по питању догме. Црква је одбацила било какав договор по питању транссупстанције, целибата и љу-дских дјела.

Одлуке сабора било је тешко спровести. Протестантизам се проширио кроз ци-јелу земљу. Сјеверна Њемачка је била цијела протестантска, Рајнска област је била под великим утицајем а у Баварској су проповиједалилутерански свештеници. Борба против њега, без утврђене централне власти, била је немогућа.

НАЗАД