Atinski Akropolj

Akropolj, ili „visoki grad“ bio je prepoznatljivo obeležje grčkih gradova. U Atini je smešten na stenovitom brežuljku visokom 50m koji se uzdiže nad gradom. Pre no što su izgrađeni spomenici po kojima je postao slavan bio je mikensko utvrđenje, s kraljevskom palatom opasanom džinovskim zidinama.
U grčkom polisu kraljevska palata zamenjena je hramom posveđenim zaštitnici grada, boginji Ateni i Akropolj postaje prostor sa građevinama namenjenim kultu. Početkom V veka p.n.e. Grčku napadaju Persijanci, zauzimaju Atinu i razaraju Akropolj.

Klasični period
Bitkom kod Salamine (480 p.n.e.) Grčka i Persijskih ratova izlazi kao pobednik a veliki državnik Perikle godine svoje vladavine posvećuje obnavljanju Akropolja koje okončava između 447. i 400. p.n.e. Posao je bio poveren najboljim graditeljima i vajarima tog vremena. Oni su ostvarili remek-dela kojima se i danas divimo iako su ih i vreme i ljudi veoma oštetili .

Partenon
Prvi je, između 447. i 432. p.n.e. podignut najveći hram čitavog kompleksa, posvećen Ateni Partenos (odakle i ime Partenon). Perikle je nadzor nad radovima i izradu statua poverio velikom vajaru Fidiji (430-431. p.n.e.).
Graditelj Iktin i njegov pomoćnik Kalikrat izgradili su hram u skladu s kanonima dorskog stila, ali dimenzije ove građevine daleko su veće nego kod ostalih dorskih hramova.

Arhitektonska struktura
Građevina od belog mramora, ima 17 stubova na dužim stranama i po 8 na frontalnim. Podignuta je na trostepeoj osnovi (krepidoma). Naos u unutrašnjosti hrama ima kolonade u dorskom stilu na tri strane i još dva reda stubova duž dve strane.
U dnu naosa stajala je uzvišena statua boginje, jedno od najlepših Fidijinih ostvarenja, u slonovači i zlatu, visoka oko 13 m. I danas možemo da se divimo izbrazdanim mermernim stubovima hrama visokim 11 m prečnika u osnovi 1.9 m. Sužavaju se ka vrhu i završavaju dorskim kapitelom.
Građevina deluje tako skladno jer je zasnovana na matematičkim odnosima između delova. Naše divljenje zaslužuje i plastika stubova.

Nazad