Asteroidi

Астероиди су чврста и стјеновита тијела која као и остала небеска тијела круже око Сунца. С обзиром да им је пречник веома мали зову се још и мале планете или планетоиди. Годишње се открије преко неколико хиљада астероида а у том послу најуспјешнији су Јапанци. Највећи број астероида има са пречником од 1km,  док је до сада познато само 26 астероида који имају пречникм преко 200km. Облици ових небеских тијела су веома различити, нарочито је та различитост карактеристична за оне који су мањих димензија, а већи астероиди су углавном сферног облика. Као посљедица различитих облика при ротацији долази до промјене њиховог сјаја. На основу тога може се одредити и брзина ротације астероида. Та брзина је различита зависно о којем је астероиду ријеч. Распон тих ротација износи од просјечно 2 часа до неких 48 дана. Већи астероиди се крећу брже па самим тим и брже ротирају око своје осе, у просјеку за 7 сати, али само ако су у питању астероиди чији је пречник већи од 150km.

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ АСТЕРОИДИ

  

На основу фотометријских и спектроскопских особина извршена је класификација астероида. Има укупно 14 класа, међутим међу њима најбитније су три класе а то су:

Ø      S астероиди који припадају овој класи су најближи Сунцу. Изграђени су од метала (најчешће од жељеза и никла) и од жељезних и магнезијумових силиката, па се због тога сматра да су они избор камених метеорита. Поприлично су свијетли. Просјечно око 17% астероида спада у ову групу.

Ø      М они су нешто удаљенији од Сунца и изграђени су највипе од жељеза и никла, па се мисли да су избор металних метеорита.

Ø      C -  ови астероиди су најудаљенији од Сунца и има их највише, негдје око 75%. Пошто су најудаљенији, самим тим су и најтамнији. Њихова грађа се може поредити са грађом Цунца, али ако се изузму водоник и хелијум.