Метеори

Метеори ( грч. meteoros- лебдећи, висећи) су тамна, мала и хладна небеска тијела која настају распадањем комета и других небеских тијела (астеорида, а постоје и докази да неки метеорити, пронађени на Земљи потичу са Марса). Крећу се појединачно или у ројевима без сталне путање и могу бити различитих величина (од зрнаца прашине до неколико десетина метара). Са Земље видимо метеоре у току ведрих ноћи као звијезде које падају са неба па се нагло угасе или као варнице које прелијећу преко неба.То се дешава када метеори великом брзином улете у Земљину атмосферу, гдје се усијају и испаре усљед трења са ваздухом.             

Метеори ( грч. meteoros- лебдећи, висећи) су тамна, мала и хладна небеска тијела која настају распадањем комета и других небеских тијела (астеорида, а постоје и докази да неки метеорити, пронађени на Земљи потичу са Марса). Крећу се појединачно или у ројевима без сталне путање и могу бити различитих величина (од зрнаца прашине до неколико десетина метара). Са Земље видимо метеоре у току ведрих ноћи као звијезде које падају са неба па се нагло угасе или као варнице које прелијећу преко неба.То се дешава када метеори великом брзином улете у Земљину атмосферу, гдје се усијају и испаре усљед трења са ваздухом. Пролазак дијелова космичке материје кроз Земљину атмосферу изазива појаву свјетлог трага који се зове метеор (грч. meteoron-ваздушна појава). Веома мала и невидљива тијела која круже око Сунца у безваздушном простору, називају се метеориди. Када Земља пресјече путању метеорида, он улази у Земљину атмосферу, сагорјева и емитује свјетлост. Та појава се назива метеор. Ако тијело метеорида не сагори у потпуности у атмосфери, оно пада на Земљу остављајући траг у виду кратера.Тијело које падне на површину Земље назива се метеорит. Охлађени метеорити изгледају као сунђери од зарђалог гвожђа. Сматра се да на Земљу дневно падну милиони метеорита укупне масе око 15 000kg, који изгледају као киша небеске прашине и камења, појединачне масе мање од 1mg. Метеори се могу подијелити по припадности одређеном метеорском потоку или роју. Метеорски поток је скуп елиптичних метеорида који круже око Сунца, док је метеорски рој скуп згуснутијих  метеорских тијела који такође круже око Сунца.                                                                                                          

Када Земља пресјече одређени поток или рој чини се као да сви метеори долазе из једне тачке на небу, која се назива радијант (лат. radiare-зрачити). Потоци и ројеви добијају називе у зависности од тога  у ком се сазвјежђу или близу које звијезде се њихови радијанти налазе (нпр.Персеиди, Леониди,Геминиди, ета-Аквариди, гама-Дракониди..) Иначе,Геминидима треба око 1.5 до 1.65 година да обиђу Сунце (претпоставља се да они потичу од комете која је прије 15 000 год. посјетила Сунчев систем.)

 

Метеори који не припадају ни једном потоку или роју зову се спорадици, а веома сјајни метеори који парају небо уз јаку буку зову се болиди.             

Брзине метеора крећу се у просјеку од 11km/s до 72km/s. Видљиви траг метеора настаје на 130km од површине Земље, а престаје на око 70km.                                                                                                                                

Комете приликом проласка кроз Сунчев систем оставе дио свог материјала који се под утицајем гравитације околних небеских тијела групише у меторске потоке или ројеве. Веома ријетка појава дешава се када се комета потпуно распадне и формиора поток који садржи пуно метеорског материјала. Том приликом након проласка Земље поред дотичног потока, може се видјети како метеор сваке секунде запара небо.                            

Најпознатији су Леониди,крхотине кометеTempel-Tuttl.Пљусак Леонида догађа се сваке године од 14. до 20 .новембра, са максумумом  око 17 новембра.