Мјесец

Мјесец је једини Земљин природни сателит. Он је Земљи најближе небеско тијело, удаљено 384 403km и 14 пута мање од Земље. Он је једино небеско тијело на које се спустила  летјелица са људском посадом. Пречник Мјесеца износи 3476km, маса му је7.35x1022kg, тј. 1/81 Земљине масе. Гравитације на Мјесецу је 6 пута слабија него на Земљи. Мјесец обиђе око своје осе за 27.3 дана, колико му и треба да ротира око Земље.Старост Мјесеца процјењује се на 4.6 до 3.5 милијарде година. Његова површина је прекривена стјенама, прашином и стаклом (сматра се да метеорити који често падају на Мјесец отапају стијене и преображавају их у стакло). Мјесец је небеско тијело које нема атмосферу, па због тога на њему нема вјетрова, облака, киша и других временских појава. Усљед непостојања ваздуха површина Мјесеца подложна је, како брзом загријавању, тако и брзом хлађењу(-150°С -120°С).

 

Поглед на Земљу

Што се тиче рељефа Мјесеца њега чине свјетлија копна и тамнија мора. Највеће море је Oceanus Procelarum, величине Средоземног мора. У подручју копна се истичу прстенасти рељефни облици који се називају кратери и углавном су настали ударом метеора или дјеловањем вулкана. Неки од најзначајнијих су Clavius, Grimalti, Lomonosov, Kopernik итд. Постојање воде на Мјесецу доказано је тек 2001. Сматра се да се да се на њему налази од 10 до 30 милиона тона воде.

                                  Помрачење Мјесеца                              Мјесечеве мјене