Мјесечеве мјене

Заједно са Земљом Мјесец обилази око Сунца и уједно око Земље,усљед чега се мијења величина и облик нама видљивог дијела Мјесеца. Промјене Мјесечевог облика називају се Мјесечеве мјене или фазе. Као почетни моменат при посматраљу фаза узима се тренутак када се Мјесец нађе између Сунца и Земље. Та фаза се назива млад мјесец (М1). Када се Мјесец на путу око Земље одмакне ка истоку тада се види његов уски срп, који временом постаје све шири (М2 иМ3). Танка линија која претставља границу између освјетљеног и неосвјетљеног дијела Мјесеца, односно линија која раздваја дан од ноћи на Мјесецу зове се терминатор. Врхови српа зову се рогови Мјесеца, а замишљена права која их повезује зове се линија рогова. Када од младог мјесеца прође више од седам пуних дана настаје фаза која се зове прва четврт (М4). Тада је освјетљена читава десна половина Мјесеца и терминатор се поклапа са линијом рогова. Након прве четврти освјетљена површина Мјесеца се повећава и терминатор узмиче пред Сунцем (М5 и М6). Две недеље од младог Мјесеца када Сунце зађе, Мјесец се појављује у свом највећем сјају (М7). Ова фаза се назива уштап. Већ у сљедећој ноћи Мјесец није

Мјене Мјесеца у децембру 2004. године

вратити на почетну страницу