Најзначајнији
астероиди су: ЦЕРЕС, ЕРОС, ГАСПРА, ИДА И
МАТИЛДА
| Церес – јесте први астероид који је откривен и уједно је и највећи. Пронашао га је италијански астроном Đuzepe Pjaci 1. јануара 1801. године. Дао му је име по римској богињи плодности и брака, која је и заштитница Сицилије, одакле је овај астероид и откривен. Његов пречник износи 933 km, а маса је једнака четвртини масе свих астероида заједно. Церес се око своје осе обрне за 9 сати, а да би начинио револуцију око Сунца потребно је 4,6 земаљских година. | |
ерос |
ерос-површина |
Ерос – је други по величини и налази се у близини Земље. Добио је име по старом хеленском божанству Еросу. Облик овог астероида је издужен и неправилан ( сличан облику кромпира), због чега се и мијења његов сјај зависно од његове удаљености од Сунца. Дан на Еросу траје 5 сати и 16 минута. Разлике у темпаратури између ноћи и дана су огромне ( од -150ºС преко ноћи до 100ºС преко дана). |
| Гаспра – астероид неправилног облика на чијој се површини налазе кратери од који највећи пречник износи 1,5 km. Сматра се да је Гаспра стар око 200 милиона година. Откривен је 29. октобра 1991 године, а снимио га је свемирски брод Galilej ха свом путу ка Јупитеру. Изграђен је од стијена и металних минерала, што је и разлог због чега овај астероид има магнетно поље |  |
 |
Ида – астероид неправилног и издуженог облика, окривен 28. августа 1993. године Снимила га је Свемирска сонда Galileo, која је била на свом путу за Јупитер. Ова сонда је такође измјерила промјену соларног магнетног поља, на основу чега се закључује да овај астероид у свон саставу садржи неки магнетски материјал. Површина Иде је прекривена многобројним кратерима. |
|
Матилда – је откривена 1885. године а открио ју је астроном Johan Paliza. Име је дао по супрузи астронома Morisa Loeiva. Овај астероид је неправилног облика димензија 59x47 km. На његовој површини се налазе кратери ћије су димензије великих размјера, што је помало необично с обзиром да је Матилда релативно мали астероид. Њена боја је поприлично једнолична, а дан на њој траје 17,4 земаљских дана.
|
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |