Сатурн

Сатурн је једна од планета позната још од праисторије.У римској митологији Сатурн је био бог агрикултуре. Шеста је планета по удаљености од Сунца а друга по величини. Обилази око Сунца на удаљености 9.51 пута већој од Земљине, а тај обилазак траје 29.35 године. Необичан је по томе што му је просјечна густина мања од густине воде. 1610.год. Галилеј је као и према Јупитеру први уперио телескоп али није успио да открије његове прстенове. Тек је 1659.г. Кристијан Хигенс је препознао прстенове, а 1675год. италијански атроном Касини открио је пукотине између прстенова која се данас и назива по њему. Унутрашњост му је слична Јупитеровој, састоји се од камено-леденог језгра масе 20 пута веће од масе Земље. На језгро се наставља слој металног водоника изнад којег је слој молекуларног водоника.Сатурнова унутрашњост је врућа, температура у средишту је чак 12 000К па Сатурн више енергије зрачи у свемир него што је прима од Сунца. Сатурн као и остали гесовити џинови има јако магнетноо поље, али далеко слабије од Јупитеровог због мање количине видљивог материјала .
Као и на Земљи, међусобно дјеловање магнетосфере, атмосфере и Сунчевог вјетра ствара величанствене Ауроре. На Сатурну нису тако јасно изражени појасеви, а разлог томе је слој сумаглице који нам затвара поглед у дубину. Овали који су прво запажени на Јупитеру и Нептуну присутни су и на Сатурну и трају по неколико мјесеци. Вјетрови на екватору дувају према истоку, а досежу брзину и до 500 m/s. Брзина вјетрова опада са приближавањем половима.

Сатурн је карактеристичан по својим прстеновима који су видљиви и са малим телескопом а добили су име по словима абецеде. Кроз телескоп се најбоље виде прстенови Ц, Б, и А. Прстенови се састоје од леда и нешто камења и нису једно тијело, већ безброј самосталних честица различитих величина. Врло су танки и дебљина им не прелази 1.5 km. Voyager-ове фотографије су откриле тајанствене „жбице“ које се окрећу око Сатурна као круто тијело. Поријекло им није познато, али се сматра да су везане уз магнетно поље Сатурна, јер имају период ротације као и магнетно поље. Између сателита и прстенова постоји веза, тј. неки од сателита чувају прстенове, а неки су одговорни за настајење пукотина у прстеновима.

Сатурнови прстенови