Makao je bio deo kineske teritorije još od davnina. Krajem XIX veka Makao je potpuno pao u ruke portugalskih kolonijalista u toku Pijumskog rata koji je vodio ka kolonizaciji Kine od strane zapadnih zemalja. Kineska vlada je posle osnivanja nove Kine predložila, u cilju očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, mirno rešavanje pitanja koje je nasleđe iz prošlosti a na način koji će odgovarati svim stranama kad se za to steknu uslovi. Predsednik Deng Xiaoping je 1984. godine prvi put predložio da pitanje Makaa bude rešeno po principu "jedna država - dva sistema" dakle, po istoj formuli kao i za Hong Kong. Posle pet godina pregovora to je i prihvaćeno i Makao se mirno vratio u okrilje matice Kine 20. decembra 1999. godine.
Zadnje dve godine odkako se Makao vratio, značile su dobar početak novog perioda uz primenu principa " jedna zemlja - dva sistema " i " Makaom upravljaju njegovi stanovnici ". Javni red se vidljivo popravio. Pre vraćanja u okrilje Kine Makao je bio značajan centar organizovanog kriminala. Posle vraćanja lokalna vlada je dala visoki prioritet povećanju javne bezbednosti.
Evidentan je porast interesenata za nove investicije. Lokalni patrioti su pokazali veliku odgovornost pri upravljanju regionom. Povratak u Kinu je označio kraj stranoj upravi i ispunjenje dugog sna da njime upravljaju domaći patrioti.
Postignut je povećanje razmene i saradnje sa maticom u oblasti ekonomije, obrazovanja, nauke, tehnologije, kulture i sporta.
| Koristeći svoj specifičan položaj Makao je postao most između Kine i Evropske unije. Stanovnici Makaa uživaju brojna prava kao što je pravo na slobodu govora, štampe, udruživanja i izražavanje verskih osećanja u saglansoti sa Osnovnim zakonom Makaa. Prava portugalskih desidenata su takođe zaštićena zakonom uz poštovanje njihovih običaja i kulturne tradicije. U sklopu potrebe za društvenim razvojem i odgovarajućim klauzulama Osnovnog zakona, lokalna vlada je formulisala i izmenila brojna važna zakonska akta imajući u vidu njihov uticaj na ekonomiju i živoz ljudi sa ciljem da se stvori zdravo okruženje pogodno za vladavinu zakona. Povodom prve godišnjie povratka u Kinu 20. decembra 2000. godine, je održana velika ceremonija. Predsednik Jiang Zemin je prisustvova ceremoniji kojom prilikom je potvrđeno zadovoljstvo što je Makao vraćen u okrilje Kine. |  |
 |
Hong Kong se sastoji od ostrva Hong Kong, Kowloon i New Territories. Ukupna površina je 1.092 kvadratna kilometra a na njoj živi 6,79 miliona stanovnika od kojih su 95% Kinezi. Hong Kong je međunarodna metropola i važan centar finansija, trgovine, transporta, turizma i infomatike azijsko-pacifičkog regiona - poznat kao " biser Orijenta". |
Prvog jula 1997. godine Hong Kong se mirno vratio matici zemlji posle 150 godina britanske kolonijalne vladavine. Tada je nastupio novi istorijski period u kome važe dva principa: "jedna zemlja - dva sistema" i "Hong Kongom upravljaju njegovi stanovnici" čime je ostavren veliki stepen autonomije.
Sa povratkom Hong Konga neki ljudi su iskazivali svoju sumnjičavost: " Da li će Hong Kong biti tako napredan kao pre ? Da li su stanovnici iz matice sposobni da upravljaju Hong Kongom ?. Posle samo nekoliko godina Hong Kong je dao odgovore na ta pitanja: Veliki koncept " jedna držva - dva sistema " koga je osnaživo Deng Xiaoping, je pokazao veliki uspeh. Hong Kong Specijalni Administrativni Region (SAR) ima vladu na čijem čelu je izvršni šef Tung Chee-hwa, a koja upravlja saglasno Osnovnom zakonu (Basic Law). Uspešno upravljanje u toku velike azijske finansijske krize je kosolidovalo status Hong Konga kao međunarodnog centra finansija, trgovine i transporta i omogućilo njegov dalji napredak i stabilnost. Finansijski sistem je postao otvoreniji, ekonomska osnova čvršća a legalna osnova još stabilnija. Narod Hong Konga sada ima više poverenja u svoju budućnost.
Od povratka Hongkonga SAR uživa visok nivo autonomije u skladu sa osnovnim zakonom. On ima administrativnu moć, pravnu moć, nezavisno sudstvo i pravo konačne sudske presude. Prava i sloboda stanovnika HKSAR su praktično zaštićena. Zasnivanje vladavine zakona u Hongkongu je dalje učvršćena.
Po povratku Honkonga, neki ljudi su brinuli da će sloboda koju su uživali biti ograničena. Prošlo je već tri godine i postoje značajni dokazi da društvo Honkgonga nije pretrpelo nikakve materijalne promene. Zadržavajući visok nivo slobode štampe i informacija, Hongkong je i dalje glavni međunarodni medijski i komunikacioni centar u Aziji.
Ostvarenje ponovnog ujedinjenja sa maticom zemljom je jedan od tri glavna cilja kineskog naroda u 21. veku. Tajvan je beio deo kineske svete teritorije još od prastarih vremena. Ali na kraju 19. i početkom 20. veka slaba Kina je potonula u polukolonijalizam i polufeudalizam posle invazije imperijalističkih sila. U vreme kinesko-japanskog rata 1894.-95. godine koga su poveli japanski imperijalisti kako bi pripojili Koreju i osvojili Kinu, Japan je silom zauzeo Tajvan. Kada su kinezi dobili rat protiv Japana 1945. godine, rodoljubi širom tajvanskog moreuza delili su radost zbog povratka Tajvana matici Kini. Kada je osnovana Nova Kina 1949. godine, svet je video da je Kina povratila suverenitet na Dalekom istoku. Na žalost, Tajvan nije mogao da bude vraćen matici zemlji zbog građanskog rata, koji nije bio završen, i strane vojne intervencije. Kinezi su morali da nastave borbu za ponovno ujedinjenje dve teritorije na obalama Tajvanskog moreuza. Odnosi preko moreuza su se poboljšali u krajem sedme decenije XX veka forsiranjem principa " mirno ponovno ujedinjenje " i " jedna zemlja - dva sistema ". Dugogodišnja potpuna podeljenost, dve strane preko moreuza, je završena a razmena poseta kao i razmena u drugim oblastima je doživela veliki napredak. Na kraju XX veka Kina je svojim reformama ostvarila veliki napredak i otvaranje prema svetu. Povratak Hong Konga i Makaoa matici zemlji, čime je završen period istorije u kome su zapadne sile okupirale kinesku teritoriju, je obeležio značajan napredak u procesu ponovnog ujedinjenja. Posle toga kineski partrioti kod kuće i u inostranstvu, su još više bili obuzeti što bržim rešavanjem tajvanskog pitanja i konačnoim ponovnim ujedinjenjem cele Kine.
Potpuno ujedinjenje Kine će doneti stabilnost i razvoj azijsko-pacifičkoj regiji i daće veliki doprinos svetskom miru i razvoju u novom veku. Pitanje Tajvana je unutrašnje pitanje Kine koje treba da reši sama Kina. Kineska vlada i narod se odlučno suprotstavljaju uplitanju bilo koje strane sile u kinesko rešavanje tajvanskog pitanja. Oni se nadaju da velike sile, koje nose veliku odgovornost za mir u svetu treba da se pridržavaju međunarodnih zakona i osnovnih normi na kojima počivaju međunarodni odnosi i svoje stavove o tajvanskom pitanju upute kineskoj Vladi, umesto da da čine aktivnosti koje mogu dovesti do napetosti u odnosima preko moreuza.
 |
 |
 |
 |
 |
 |