Priroda

Australija je velika zaravnjena kontinentalna masa, sa srednjom nadmorskom visinom od 300 m. Velike razvodne planine su najveca planinska regija Australije sa prosecnom visinom od 1200 m. Planinski venac je podeljen na nekoliko manjih planinskih regija imenovanih kao Plave planine, Australijski Alpi, Viktorija, itd. Najvisi vrh Australije je Koscusko u Australijskim Alpama (2228 m). Zapadna polovina kontinenta je plato na kome su 3 velike pustinje: Gibsonova pustinja, Velika Viktorijina pustinja i Velika pescana pustinja. Sredisnji dio kontinenta je Velika australijska nizija. To je najveci poljoprivredni region u Australiji

Mt. Olga

Ayers Rock

Biljni i zivotinjski svet

Biljni i zivotinjski svet Australije i drugih kontinenata veoma se razlikuju.U Australiji ima oko 10 000 biljnih vrsta, od kojih se oko 8 000 ne srece nigde drugde u svetu. Uzroci tome su sto se Australija rasedanjem kopna u veoma dalekoj proslosti odvojila od Afrike i Azije, pa su se i njeni biljni i zivotinjski svet razvijali bez dodira i veza sa ostalim kontinentima. Zbog male kolicine padavina Australija je veoma siromasna biljnim svetom. Sasvim gole pustinje ima vrlo malo. Gotovo svuda po pustinjama rastu zbunovi zilave bodljikave trave, koji predstavljaju veoma oskudnu pasu za stoku. Po polupustinjama rasprostranjena je nesto gusca bodljikava sikara, koju tamo nazivaju skrib. Ona se sastoji od razlicitog zbunja - akacija, eukaliptusa i drugog.  

Uz severne i severoistocne obale su neophodne tropske vlazne sume, a prema jugu na njih se nastavljaju prvo tropske retke sume i sikare a zatim savane. U juznom podrucju Kordiljera i na Tasmaniji zastupljene su eukaliptusova i papratove sume - drvolike paprati rastu do 20 m visine.

U Australiji zivi mnostvo zivotinja koje su na drugim kontinentima davno izumrle. Takvi su, na primer, sisari torbari, kojih ima oko 230 vrsta (kenguri, torbar-medved, torbar-jazavac, torbar-vuk, koala i drugi), zatim kljunari,sisari koji se legu iz jaja.  

Sve znacajnije kulturne biljke i zivotinje u Australiju su doneli Evropljani. Pored drugih zivotinja, oni su doneli i psa, od kojeg je tamo nastala divlja vrsta dingo, a zatim kunice - pitome zeceve, koji su se toliko namnozili da pricinjavaju velike stete poljoprivredi i predstavljaju napast za farmere.

Koala i eukaliptusovo drvo - simboli Australije

Kenguri - jedan od simbola Australije

Reke

U sredistu australijske kopnene mase se nalazi hidrografski system Meri-Darling cije se vode slivaju u Veliki zaliv na jugu. Povrsina sliva je preko million km². Ukupna duzina reka iznosi 5.300 km. Centralna ravnica ispresecana mnogim rekama, poznata je pod imenom “zemlja kanala”. Zapadni deo Australije ima nekoliko glavnih reka.

Na nekoliko australijskih reka izgradjeni su hidrosistemi za vodosnabdevanje naselja, navodnjavanje i zastitu voda. Jedan od najvecih projekata zastite voda je system “Snezne planine” gradjen vise od dve decenije.

Vecina velikih australijskih jezera ima slanu vodu. Najveca slano jezero su Erovo jezero, From i Torens. Prostrane oblasti u unutrasnjosti australijskog kopna pogdone za poljoprivrednu proizvodnju koriste arteske izvore voda koji su obicno na velikim dubinama. Ukupne procene reserve arteskih voda iznose 2.5 miliona km². Najveci arteski baseni su na severoistoku, u blizini Karpenterijskog zaliva.