Ostale eksplozivne materije

            Od ostalih eksplozivnih materija i smesa treba pomenuti eksplozivne naprave na bazi smese goriva i vazduha. To su takozvane aerosolne eksplozivne smese. Prve aerosolne avionske bombe proizvedene su 1960. godine. Osnovni princip u funkcionisanju ove vrste bombi je rasprasivanje lako isparljivih ugljovodonika ili metalnih prahova u vazduhu, pri cemu nastaje eksplozivna gasna smesa u vidu oblaka, koja se naknadno pali pomocu centralno postavljenog punjenja visoko bizantnog eksploziva. Posle odabranog uporenja, koje omoucava mesanje goriva i vazduha, smesa se pali i nastaje velika eksplozija. Kao goriva u aerosolnim bombama koriste se razna jedinjenja koja sa vazduhom u odredjenim koncetracijama grade eksplozivnu smesu. Udarni talas aerosolnih bombi rusi sve prepreke u precniku od 500 m, a ubija na rastojanju od 1000 m. Sekundarno dejstvo ovih bombi je oduzimanje kiseonika iz okoline, sto izaziva gusenje zivih organizama. Bombe su tezine do 7 tona. Kao gorivo najcesce se koristi kerozin sa dodatkom heptana i aditiva, kao sto su: propilen-oksid, propil-nitrat i butil-nitrat.

            Treba jos pomenuti i takozvane pirotehnicke smese, koje predstavljaju smesu eksplozivnih jedinjenja i oksidansa. Pirotehnicke smese reaguju egzotermno tako sto proizvode specificne efekte: dim, plamen, udarni talas, svetlost, gasove, zvuk ili toplotu. Prema nameni ili zeljenim efektima koje proizvode, pirotehnicke smese mogu da budupripalne, inicijalne, osvetljavajuce, dimne, zapaljive i sa zvucnim signalima. Za dobijanje obojenih svetlosnih efekata dodaju se razni aditivi, kao sto subakar(II)-oksid za plavu boju, soli barijuma i borne kiseline daju zelenu boju, soli natrijuma zutu, soli silicijuma daju crvenu svetlost, a magnezinumove soli daju bljestavo plavu boju.