Uvod

 Eksplozivi i baruti imaju veoma dugu istoriju i nasli su primenu u raznim obalastima ljudske delatnosti, pre svega kao oruzje, zatim u privredi (rudarstvu, kamenolomima i sl.), kao gorivo u raketnim motorima i kao lekovi.

            Pod eksplozivima se podrazumevaju jdinjenja ili smese koji mogu da razviju veliku zapreminu gasova na visokoj temperature i za vrlo kratko vreme. Eksplozija je process veoma brzog stvaranja toplotne i mehanicke energije uz oslobadjanje gasova. Eksploziju prate zvuk, svetlost, mehanicko dejstvo i slicne pojave, koje svakako ostavljaju snazan uticaj na coveka. Sagorevanjem 1 kg petroleuma oslobadja 46000 KJ, ako se sagorevanje vrsi na primer u lampi ova energija se postepeno prenosi u okolinu, bez ikakvog mehanickog dejstva. Medjutim, ako se pomesa 1 kg petroleuma sa dovoljnom kolicinom tecnog kiseonika i paljenje izvrsi inicijalnom kapislom, nastace velika eksplozija u kojoj se trenutno (hiljaditi deo sekunde) oslobadja oko 46000 KJ, temperature dostize i do 4000 ⁰C,  izaziva se i pritisak od oko 100 tona po kvadratnom centimetru (podrazumeva se da udarni talas ima razorno dejstvo).

            Osnovna razlika eksploziva od ostalih zapaljivih materija je u tome sto se u kiseonik potreban za sagorevanje nalazi u molekulima u vidu nitro ili hitratne, hloratne ili perhloratne grupe, pri cemu treba znati da prisustvo internih gasova smanjuje broj kalorija oslobodjenih pri eksploziji.