Obelezavanje  Od 50.201 uocenih i osmatranih asteroida danas je 10.666 numerisano (podaci iz maja 1999.). Svake godine otkrije se na desetine hiljada novih asteroida. U tom poslu cesto su uspesni astronomi amateri, Japanci pre svih.Novi asteroid dobija svoj redni broj i ime (pravo da bira ime pripada astronomu koji je  pronasao asteroid). Tako su nastali nazivi asteroida: , 1Ceres 2 Pallas, 3 Juno, 4 Vesta itd.Ali pre no sto asteroid dobije svoj broj i ime potrebno je da se utvrde njegovi orbitalni elementi, kako se asteroid ne bi izgubio (desavalo se). Ime novog asteroida odobrava Medjunarodna astronomska unija (International Astronomical Union).

Broj i velicina   Racuna se da asteroida velicine 1 km u precniku ima vise stotina hiljada, mozda i citav milion, ali ih je svega oko 250 sa precnikom od preko 100 km, odnosno oko 26 ciji je precnik iznad 200 km.

Oblik Veliki asteroidi su ugalvnom sfernog oblika. Ovakav oblik posledica je relativno velike mase tih asteroida, jer je u procesu formiranja njihova gravitacija bila dovoljno snazna da ih oblikuje u kuglu. Manji asteroidi pak imaju najrazlicitije nepravilne oblike poput kamenja koje nalazimo u prirodi. Asteroidi su isuvise sitni da bi se sa zemlje mogli detaljno sagledati te se o obliku nekog asteroida sudi po promeni njegovog sjaja.

Rotacija Brze promene sjaja nekog asteroida govore o njegovom nepravilnom obliku. Razumljivo je da telo loptastog oblika reflektuje jednu istu kolicinu svetlosti, ako se izuzme to sto za posmatraca sa Zemlje nebeska tela koja kruze oko Sunca ulaze u svoje faze. Posmatranjem ovih kratkoperiodicnih promena sjaja, posto se one ponavaljaju u jednakim ciklusima, moze se odrediti i brzina rotacije asteroida.

Do sada je izmereno vreme rotiranja za oko 500 asteroida sto je dovoljno za neku statistiku. Dakle, asteroidi se jednom obrnu oko svoje ose u periodu od dva i po casa do 48 dana. Medjutim kod vecine je ovaj raspon ipak kraci te oko 80% od svih posmatranih asteroida ima rotaciju izmedju cetiri i dvadeset sati, s tim sto to u proseku iznosi oko 10 sati. Veci asteroidi su nesto brzi pa tako oni ciji precnik prelazi 150 km naprave svoj ples za oko 7 sati. Veliki asteroidi su u stanju da ocuvaju brzinu svoje rotacije i nakon manjih sudara (sudari su cesti u svetu malih planeta), dok manji nisu imuni na ove svemirske nesrece. Njima i sopstvene krhotine nakon sudara remete brzinu rotiranja.

Albedo Geometrijski albedo svih proucenih asteroida se krece negde izmedju 0,02 i 0,5. Velika vecina asteroida (oko 78%) ima nizak albedo tj. izmedju 0,02 i 0,07 i oni su  uglavnom locirani u daljoj polovini glavnog . Oko 18% spadaju u grupu sa umerenim albedom (od 0,13 do 0,28) a vecina ih se nalazi u unutrasnjoj polovini glavnog asteroidnog pojasa. Visoki albedo (preko 0,28) ima svega 4% asteroida i oni zauzimaju podrucja u kojima se nalaze i asteroidi umerenog albeda.

Masa i gustina Ukupna masa svih asteroida je koncentrisana uglavnom u velikim asteroidima. Oko 90% mase   sadrzano je u asteroidima sa precnikom od preko 100 km. Ili, ukupna masa asteroidnog pojasa svega 3 puta je veca od mase a. Ili, ukupna masa svih astroida je manja od mase MesecaDa bismo izracunali gustinu nekog tela potrebno je da znamo njegovu zapreminu i masu sto je, kad se radi o asteroidima prilicno tesko doznati jer su oni suvise sitni i suvise daleko. Ipak danas znamo da Ceres ima gustinu 2,3 g/cm³, Pallas 3,4 g/cm³, a Vesta 4,0 g/cm³ itd. Poredjenja radi, gustina Merkura je 5,4, Venere 5,2, Zemlje 5,5, Marsa 3,9, a Jupitera 1,3 g/cm³. Gustina Meseca je 3,3 grama po kubnom santimetru. Kako vam je sigurno vec poznato u Suncevom sistemu gustina planeta opada sa njihovom razdaljinom od Sunca sto je od znacaja za izucavanje nastanka i evolucije Suncevog sistema.

Od cega su   O sastavu asteroida moze se suditi uglavnom na osnovu podataka o albedu i o spektru odbijene svetlosti od male planete. Vrsi se poredjenje spektra dobijenog od asteroida sa spektrima meteorita, zemaljskih stena i minerala i tako izvode zakljucci o strukturi. Do sada je na ovaj nacin ispitano blizu 500 asteroida, sto je dovoljno za njihovu klasifikaciju po sastavu.

Klasifikacija asteroida je novijeg datuma. Prvo su (1975.) izdvojene tri klase asteroida s obzirom na njihov sastav i to C, S i M. U klasu C spadaju tamni asteroidi sa niskim albedom i relativno glatkim spektrom. Povrsina im se sastoji uglavnom od karbonatnog materijala, ponekad su posuti hidratnim mineralima. Oko 75% asteroida pripada ovoj klasi. Prostiru se uglavnom u srednjem i spoljnjem delu  Asteriodi S klase su sivkasti i imaju veci albedo, a povrsina im je od silikata sa mineralima olivina i piroksena. Racuna se da ovoj klasi pripada oko 15% asteroida koji se nalaze u unutrasnjem delu asteroidng pojasa. Oko 5% asteroida spadaju u klasu M i oni su presvuceni metaliom, verovatno niklom i gvozdjem, imaju umeren albedo.

1982. uvode se i nove klase asteroida. B, F i G klase imaju nizi albedo, a njihov spektar ukazuje na slicnost sa meteoritima koji su gradjeni od karbonskih minerala. P, D i T klase imaju nizak albedo i verovatno sadrze karbonske polimere, ili organske silikate. R klasa je veoma retka. Povrsinski sloj ovih asteroida je od piroksena i olivina, albedo je visok. E klasa ima najvisi albedo, a spektar ukazuje na slicnost sa ahondritnim meteoritima. Albedo V klase je visok, a spektar odbijene svetlosti podseca na onaj od bazaltnih ahrondritnih meteora.

Veci asteroidi uglavnom pripadaju C klasi - oko 65%, a zatim slede oni koji pripadaju S (15%), D (8%), P (4%) i M (4%) klasi. ( jun 1999)