• Prva teorija

Ticius-Bodeov zakon je izmedju Masa i Jupitera predvideo postojanje velike planete i kako je u XIX veku na tom prostoru otkriveno mnostvo asteroida prva misao astronoma je bila da svo to kamenje potice ustvari od nekadasnje planete koja se iz nekog razloga raspala na sitne delove. To je bila prva teorija o nastanku malih planeta koja je zatim odbacena od vecine astronoma iz vise razloga.

Astronomi pre svega nisu mogli da objasne uzrok raspadanja te pretpostavljene planete. Pokazalo se da unistavanje neke planete nije ni malo jednostavno (iako se covecanstvo veoma trudi da to nauci pa i sprovede u delo). Sem toga racuni su pokazali da svi asteroidi sakupljeni zajedno nisu dovoljni da sacine neku vecu planetu. Zatim, uoceno je da Jupiterova snazna gravitacija ne bi ni dozvolila formiranje velike planete u svom susedstvu. I na kraju, pada u oci da asteroidi na razlicitim daljinama od Sunca imaju razlicitu gradju i gustinu i da gustina sa razdaljinom od Sunca opada. Da asteroidi poticu od raspadnute planete oni sigurno ne bi postovali ovo pravilo Suncevog sistema i bili bi na svim orbitama izmesani bez obzira na sastav i gustinu.

• Druga teorija

Zbog svega toga postavljena je druga teorija. U pitanju je cini se, kako to astronomi kazu, "neuspesna" planeta, planeta koja je bila na putu radjanja pa je u tome ometena.

U ranoj istoriji solarnog sistema planetizimali [recnik] su se putem laganih, sporih sudara "slepljivali" u velika tela – danasnje planete. Ali pod uticajem gravitacije proto-Jupitera neki veliki planetizimali su izbaceni iz svojih orbita. Prolazeci kroz unutrasnji deo solarnog sistema oni su remetili putanje planetizimala u prostoru danasnjeg asteroidnog pojasa povecavajuci im brzinu do, u proseku, 5 km u sekundi. Zbog toga su se dotada spori sudari pretvorili u brze i razorne koji su zaustavili procese akrecije [recnik]. Ovakve sudare mogli su da prezive samo objekti od oko 500 km u precniku, dok su se ostali raspadali u krhotine – danasnje asteroide.

Asteroidi su najstarije kamenje u Suncevom sistemu, jer geoloski procesi kod njih prakticno ne postoje. Oni su i danas takvi kakvi su bili u vreme svog nastanka, pre nekih 4,5 milijarde godina. Stoga su od izuzetnog znacaja za nauku jer govore o najstarijem periodu solarnog sistema. (jun 1999.)