Cunami moze da bude stvoren kada se okeansko dno  naglo deformise  i vertikalno podigne 

velike vodene mase.Tako velika pomijeranja zemljine kore mogu da dovedu do sudara 

tektonskih ploca prilikom  cega nastaju zemljotresi koji su vrlo efektivni u stvaranju cunamija.

 Podvodna klizista zemlje kao i vulkanske erupcije takodje mogu da uznemire povrsinu vode 

odronjavanjem sedimenata morskih stijena . Na slican nacin i podvodni vulkani uzdizu 

povrsinu vode i formiraju cunamije.Talasi se formiraju kao velika vodana masa koja se krece 

pod  uticajem zemljine teze i zapljuskuje kontinentalne obale.  U svijetu se ustalila greska da 

se cunami ponasa kao vjetrom noseni talasi.U stvari cunami je nova odjednom visa povrsina 

vode.Vodeca ivica cunamija iznenada raste i kombinovana sa tezinom i pritiskom okeana iza 

nje ima daleko vecu snagu.Najveca steta obicno je izazvana velikom masom vode iza 

predvodnog fronta. Kolicina vode je dovoljno jaka da ocisti sebi put noseci sve pred sobom 

pa i gradjavine.Veliki objekti kao sto su brodovi budu noseni i po nekoliko kilometra u  

unutrasnjost prije nego ih cunami spusti. Cunami moze da ostvari velike brzine i da putuje 

prekookeanskim distancama sa malim gubitkom energije.Cunami moze da proizvede stetu 

hiljadama  kilometara od mjesta nastanka,pa moze da prodje i nekoliko casova izmedju negovog

nastanka i udara na obalu.Jedan cunami moze da izazove seriju talasa razlicite visine koji se 

nazivaju voz . Na otvorenom moru cunami ima veoma dug period(vrijeme  potrebno da vrh 

sledeceg talasa dostigne tacku predhodnog)koji traje od nekoliko  minuta do nekoliko sati i 

izrazenu duzinu talasa koja se krece i do nekoliko stotina kilometara. Ovo je dosta razlicito od  

vjetrom stvorenih talasa koji imaju period od desetak sekundi i duzinu talasa od 150m.

Talas preko okeana putuje brzinom od 500 do 1000 km/h.Kako se priblizava obali postaje sve 

brzi i strmiji.Dok osoba na povrsini vode vjerovatno ne bi primjetila cunami,talas moze da 

dosegne visinu od 30 ili vise metara priblizavajuci se obali. Cunami se dijeliu tri grupe zavisno 

od dubine:duboke,srednje i plitke vode. Kao posebnu kategoriju mozemo uzeti megacunamije.

Megacunami je neformalan  termin koristen od medija i naucnika za veoma veliki cunami od 40 

do 100m visine. Megacunami i cunami veze samo ime.Nemaju ni isti uzrok nastanka.Dok cunami 

nastaje seizmickim aktivnostima u zemljinoj kori,megacunami je poslijedica veoma  velikog 

klizista zemlje iliudara meteorita o povrsinu vode pri cemu se voda ne moze  siriti u svim smjerovima. 

Hipotezu o megacunamijima je prvi zaceo geolog koji je na  Aljasci tragao za naftom 1953.

Posmatrao je evidencije o veoma velikim talasima u  obliznjem morskom rukavcu.Ovo je ledom 

okruzeni rukavac dubine 220m sa ulazom  od jedva 10m sirokim.Zemljotres magnitude7.7 stepeni 

Rihterove skale 10. jula  prouzrokovao je kliziste u zalivu koje je dovelo do pojave megacnamija koji je 

obarao drvece 524m iznad normalnog nivoa mora.Vulkanska ostrva takodje mogu da prouzrokuju 

megacunami koji bi pogodio druga ostrva u istom lancu,zato sto su ona srukturalno gledano

nestabilne gomile slobodno nagomilanog materijala nakon erupcije.Evidencije o velikim klizistima

tla su pronadjene u formi podvodnih rusevin a prepunih materijala koji je dospio u okean tokom 

erupcije.U nekoliko  poslednjh godina pronadjeno je pet ovakvih rusevina u okolini Havajskih ostrva.

Pojava cunamija veze se za pojavu zemljotresa pa su neki od najvecih cunamija nastali nakon erupcija 

poznatih vulkana.Nakon eksplozije vulkanskog ostrva  Krakatoa u Indoneziji nastao je cunami visine 

preko 40m.Na obalama Jave i Sumatre poplave su usle nekoliko kilometara u kopno i prouzrokovale 

tako veliki ljudski  gubitak da jedna oblast nikad nije ponovo naseljena nego je postala dzungla i 

pretvorena u nacionalni rezervat. Cunami nakon zemljotresa na Aleutskim ostrvima 1946 uzeo je 165 

zivota na Havajima i Aljasci i nakon njega je srvoren sistem upozorenja od cunamija za zemlje Pacifika.

Ovaj cunami je na Havajima poznat i kao Prvoaprilska Sala jer narod nije vjerovao u upozorenja smatrajuci 

 da neko pokusava da ih prevari.Veliki Cileanski zemljotres sa magnitudom 9.5 je najjaci zemljotres ikada 

zabiljezen. Njegov epicentar kod obala juznog Cilea je stvorio jedan od najdestruktivnijihcunamija 20-og 

vijeka.Sirio se duz citavog Pacifika sa talasima preko 25m visine. Prvi cunami je stigao na Havaje priblizno 

15 sati nakon stvaranja na obalama juznog  Cilea.Najvisi talas je iznosio oko 11m.Nastradalo je 60 ljudi 

zbog prekasno ukljucenog alarma.Kada je cunami pogodio Japan gotovo22 casa nakon zemljotresa bio je 

visok 3m.Broj ljudi nastradalih u zemljotresu i cunamijima je oko 2290.

                                                                           HOME

                                                                                            HOME