Pametne ubice iz vazduha



Nažalost, tek započet 21 vek obeležava trka u naoružanju i stvaranju što sofisticiranijih tehnika ubijanja. Mada, sve izgleda deža vi: kao u trećerazrednim SF ostvarenjima.
Novo, monstrum-čedo robotike iz NASA je letilica, robotizovana i automatizuovana do poslednjeg delića, namenjena vazdušnim napadima, veličine sportskog automobila sa krilima poput šišmiša, slilčnim onim na B-2 stealth bombarderu. Leti na 10 hiljada metara i može da ispusti bombu tešku 110 kilograma sa izvanrednom preciznošću, zujeći naokolo 700 km na sat. Ovakve, bespilotne letilice su, kažu vojni eksperti, budućnost ratovanja, a američko ministarstvo odbrane planira da počne da ih proizvodi 2010. godine.
Prilikom ove odluke, rukovodili su se tako činjenicom da se štede životi vojnika-pilota, tako i troškovi, budući da nema posade koju treba obučavati, hraniti, platiti...


Leteća armija: Boingovi avioni-roboti

Sledeća generacija ovih ratobornih letilica neće biti usamljeni strelci. Leteće u koordinisanim grupama, napadaće neprijateljske odbrambene položaje, identifikovati sami nove ciljeve, i bacati precizne bombe. Pametne ubice iz vazduha.
 

Ostvarenje ove vizije zahtevaće stvaranje novih vazdušnih komunikacionih mreža i mnoštvo kontrolnih sistema koji će te avione učiniti autonomnijim
nego ikad. Petogodišnji program Agencije DARPA koštaće četiri milijarde dolara.
"Mozak" ovakvih vazduhoplovnih sistema biće smešten podalje od fronta, bez zemaljski kontrolisanih stanica i moraće da obavlja vrlo složene zadatke: ne samo da stalno drži avion na istom kursu, već i da omogući grupi letilica da lete koordinirano. Mora brzo da reaguje na promenu koordinacija, mora da isplanira ciljeve i da automatski reaguje na nove. Avioni ne smeju biti prekomplikovani za upravljanje kako bi jedan čovek - kontrolor na zemlji ili u letilici s pilotom mogao bez napora da čuva "stado" aviona-robota.
U poslednjoj deceniji, bespilotne letilice dokazale su se na bojištima širom sveta. Čini se da su i ex-yu prostori bili veoma podesni eksperimetalni prostor za isprobavanje raznih pametnih aviona-robota. Na primer, tzv. "predator", avion iz General Atomics debitovao je u Bosni a onda poslužio i na ratištima u Avganuistanu i Iraku. "Globalna sova", iz Northrop Grummana, takođe. U međuvremenu, Northrop je izumeo i isprobao još jednu bespilotnu letilicu, "pegazus", i dokazao da može da se prizemi i na nosaču aviona. Ali, Pentagon je tek 2003. krenuo u intenzivnije osvajanje tehnologije aviona-robota za vazdušne napade, odredivši sedmogodišnnji rok za razvoj verzija za vazduhoplovne i mornaričke borbe.
Boingova verzija zove se x-45, a Northropova, X-47, zasnovana na modelu pegazus. Nije poznato koliko će čijih verzija Pentagon otkupiti, ali im izbor neće biti mali. Boing je svoje modele X-45 već demonstrirao više puta, i to uspešno, i to ga je kvalifikovalo za vodećeg sistem-integratora razvojnog projekta Future Combat Systems.
Takođe, svi sistemi, i Northropov i Boingov, moraju biti kompatibilni i prilagodljivi, kako bi mogli da se povezuju uzajamno ali i sa drugim vojnim sistemima, pa i onim koji su tek u povoju - robotskim avionima, insektolikim letilicama, avionima sa klepetavim rkilima poput ptica i ostalim čudima koja vrebaju u raznim laboratorijama, što znači da je potreban i precizan, prilagodljiv softver koji ce sve te pametne ubice povezati.