ЂУБРЕЊЕ

    Ђубрење винове лозе, у поређењу са ђубрењем њивских биљака, представаља већи проблем због жила које продиру дубоко у земшиште.Док је код њивских биљака 80-90% коренове масе у површинским слојевима земљишта-дубине 20-25 цм, дотле је код винове лозе главна маса корена у слоју 20-60 цм.Изношење хранљивих материја из земљишта при приносу грожђа од 100 мц/ха је приближно изношењу хранљивих материја средњом жетвом жита (30-50 кг азота, 30-50 кг фосфора и 50-60 кг калијума), али винова лоза слабије искориштава минералне материје из ђубрива, те их се мора додати више.У површинским слојевима земљишта задржавају се хранљиве материје слабије или јаче.Нај више се у површинсим слојевима задржава фосфор, нешто мање калијум, док је азот покретљив.Зато фосфор и калијум треба унети у дубље слојеве земљишта, где је коренов систем, а не у површинске.Количина ђубрива за ђубрење зависи од стања винограда, типа земљишта и других момената.Рачуна се да најбољи однос азота (н), фосфора (п205) и калијума (к20) 1:1, 5:1-2.Количина по 1 ха оријентацијоно износи: азота 80-120, фосфора 60-100 и калијума 100-160.

Стајско ђубриво

    Важно место у ђубрењу винограда заузима стајско ђубриво, јер садржи скоро све хранљиве материје потребне виновој лози о којима пракса води рачуна.У земљиште унето стајско ђубриво се распада, као крајњи производ распадања настају минералне материје, а ако међупроизвод настаје хумус, који повољно утиче на растреситост земљишта, топлоту и рад мокроорганизама, који помажу претварање хранљивих материја из неподесних облика за искориштавање у подесне.

    Ђубрење се обавља сваке 3-5 године у количини од 1-3 вагона по 1 ха, у јесен, при јесењем орању, односно дубокој јесењој обради, ређе у пролеће при одгртању.При овим радовима се ђубре земљом затрпа.Добро је и препоручљиво ђубрење вршити у јаркове ископане између редова, дубоке 30-40 цм.Ови се јаркови, ископани плугом или ашовом, по стављању ђубрива затрпавају.Јаркове на нагибима не копати у правцу нагиба већ попреко, иначњ би вода могла спрати ђубриво,Уношењем ђубрива у чиније ископане окочокота се не препоручује, јер су жилице, помоћу којих лоза узима храну из земљишта, даље од главе чокота, а овако уношење ђубрива изазива јачи развој брандуса и издана на чокотима.

Вештачка ђубрива

    Према садржају хранљивих материја сврставају се у азотна, фосфорна, калијумова, кречна и миркођубрива, амогу бити и сложена ђубрива.

    Азотна ђубрива-Код нас у продаји се налазе КАН, уреа, калцијум цијанид, амонијум сулфат и др.Користе се уношењем у земљиште при орању или култивисању 2 пута годишње, у јесен и раније у пролеће, док се нитратна ђубрива могу користити и у времену цветања винограда.Количина је 80-120 кг азота по ха, зависно од типа земљишта, бујности винограда, сорте и др.

    Фосфорна ђубрива-Као главни састојак садрже фосфор, који код винове лозе повољно утичу на стварање бобоица и квалитет вина.Од ових ђубрива користе се: суперфосфат (16-18% фосфора), трипекс-троструки суперфосфат (45%) и томасово брашно (15-17% фосфора).Наша виноградарска земљишта обично оскудевају у фосфору.Фосфор у сувишку нема штетно дејство на винову лозу.Веће количине фосфора унете у земљиште при ђубрењу не губе се тако брзо.Употрбљавају се у количини од 60-100 кг чистог фосфора по ха, у јесен на дубини 30-50 цм.

    Калијумова ђубрива-Садрже калијум, који, поред тога што је саставни део материја, потребних за живот биљака, утиче повољно на сазревање ластара и грожђа.У недостатку калијума лишће губи зелену боју, што изазива смањено стварање хране.Од ових ђубрива најчешче су у употрби 40% калјиева со.Ређе се употребљава калијев сулфат са 50% калијума.Употребљавају се у јесе, дубљим уношењем у земљиште.Количина је 100-160 кг/ха чистог калијума.Калијумова ђубрива намају дајства на земљишта која оскудевају у кречу, јер креч везује калијум и спречава љегово гибљење.

    Кречна ђубрива-Кречна ђубрива се употребљавају на киселим земљиштима, обично пре примпреме земљишта за садњу винограда, ако је pH нижи од 5, што се утврђује хемијским анализама.

    Сложена (комбинована) ђубрива-Називају их и комплексним ђубривима.Сдрже све важније, или пар хранљивих елемената.Подесне су комбинавије за винограде N:P:K као 10:12:26, 11:11:18, 0:15:18, 0:16:20, и неке друге, у количинама појединих хранљивих елемената дасе задовољњ потребе у фосфору и калијуму, а азот се накнадно уноси у земљиште употребом азотних ђубрива.

    Микрођубрива-У неким земљиштима винова лоза осећа недостатак гвожђа, бора, цинка, магнезијума, бакра, сумпора, молибдена, кобалта и др..Љихова употреба кроз ђубрење доводи до знатног повећања приноса.Микроелементи се користе у својим једињењима.Гвожђе се користи у облику гвожђевог сулфата, 1% раствор.Бор у облику боракса 40 кг/ха, манган у облику сулфата 50-100 кг/ха, цинк у облику сулфата 10-16 кг/ха.Постоје течна ђубрива са садржајем азота, фосфора и калијума у подесним облицима, ако и микроелементима, а затим и витаминима и хормонима.

Прихранивање преко лишћа

    Примењује се у доба највећег пораста делова чокота, посебно бобоца.Од цветања до шарка, 2-4 пута.Изводи се прскањем раствором ђубрива у води или у средствима за прскање против паразита, комбиновано.Потребно је вршити га по подне или увече, по лепом времену.