ПРИПРЕМА  ЗЕМЉИШТА  ЗА  ПОДИЗАЊЕ  ВИНОГРАДА

    Приликом подизања винограда земљиште се мора претходно припремити.Том приликом се изврши више мелиорационих радова, зависно од стања дотичног земљишта.

Крчење земљишта      

    Ако се виноград подиже на крчевини винограда, поставља се питање одмора земљишта.На крчевини винограда, воћњака и шума водити рачуна о појави трулежница жила.Потреба за одмором земљиштапосле крчења винограда тумачи се његовом изнуреношћу услед једностраног дугогодишњег црпљења појединих хранљивих материјала, стварање токсичних материја и сл.Зато се препоручује де се, по крчењу, земљиште не користи за подизање новог винограда у року од 3-5 година.За ово време се препоучује сетва њивских усева.Међутим, данас се сматра да се, уз добро ђубрење и припрему земљишта, крчевина може одмах користити за подизање винограда, јер резултати неких испитивања показују да је ово могуће.

    Ако је у питању бојазан од трулежница жила, раније се, такође, препоручивало гајење неких њивских усева.За ово време, рачунало се да је могуће разлагање остатака жила, те да после тога не може доћи до појаве трулежнице жила.По новијим схватањима, међутим, виноград се може садити одмах по крчењу без опасности појаве ових болести, али је нужно очистит остатке жила и земљиште добро припремити, посебно и пођубрити.

Повећање плодности земљишта 

При подизању винограда, потребно је обезбедити:  

Овим се даје могућност виновој лози да добро напредује и постигне већу родност.

    За обезбеђивање најповољније структуре, препоручује се уношење веће количине стајњака (4-6 вегона по 1ха), или, у недостатку стајњака, зеленишно ђубрење.Од трава за зеленишно ђубрење препоручује се смеша грахорице и ражи или овса, који се, по постизању највећег праста, заору.При риголовању се стајњак и зелена маса унесу у дубље слојеве земљишта.Истовремено је потребно у слој, где се развија основна маса жила (30-60 цм), унети у већим количинама (`на залиху`) фосфор и калијум у виду вештачких ђубрива.Количина ивих материја зависи од њиховог садржаја у земљишту, а утврђује се хемијским анализама.

 

Риголовање земљишта  

Риголовањем земљишта постиже се следеће:  

    Дубина риголовања зависи од влажности реона и типа земљишта.У влажним реонима риголује се плиће и обратно.Код нас је уобичајно да се риголује на дубини око 80 цм.Препоручује се да се риголовање обави у току лета, ради слагања и ситњења за јесењеу садњу, у у јесен и у току зиме за пролећну садњу.

    Припрема земљишта, или риголовање се данас врши ручно или машински.Ручно риголовање задовољава у погледу стварања услова за успевање винове лозе.Оно омогућава уношење органских материја на залиху у оне слојеве земљишта где ће се развијати већи број жила.Недостатак ручног риголовања је у скупоћи извођења.Њега поскупљује потреба преношења земље из харка, створеног на почетку риголовања, у јарак на крају риголоване површине.Ово се избегава делењемпарцеле на мањи број парних парцелица, с тим што се код сваке од њих риголовање почиње са супротне стране, те се пут преношења земље скраћује.Појефтињење се, даље, постиже риголовањем по дијагонали, чиме се ствара неравана површина, коју треба поравнати.Суштина ручног риголовања се састоји у копању канала обично 1м ширине из кога се земљиште пребацујуе, из првог канала, на нериголовану површину, а из следећег канала у претходне.

    Квалитет рада машинама са ригол плуговима је задовољавајући, с тим што долазе у обзир плугови који добро преврћу и мешају земљу.Овај начин је јефтинији и извођење операције је брже од ручног рада.