ХЕМИЈСКИ  ЗАГАЂИВАЧИ  ЖИВОТНЕ  СРЕДИНЕ

  Захваљујући својим великим интелектуалним и стваралачким способностима, наслијеђеном искуству, знању и достигнућима, човјек је толико усавршио технологију да је у могућности да себи ствара средину у којој ће добро живјети.Људска тежња је одувијек била да та средина буде што боља и савршенија.У тежињи да што прије оствари визију таквог живота, човјек је прекорачио неке дозвољене границе природне равнотеже.Природни циклуси стварају равнотежу и у њима нема одпадака.Све се разграђује и поново користи.Пројмене у природи дешавају се унутар одређених граница, природни циклуси се настављају без обзира на мање измјене (ерупције вулкана, поплаве, земљотреси и друго).

            Није само цивилизација нашег доба неусклађена са природом.Многе цивилизације су нестале због тога.Трагови њиховог постојања остају као порука како о духовној и материјалној култури, тако и о деградацији животне средине.Према најновијим истраживањима сматра се да је цивилизација Маја пропала због сталног крчења шума јер су се на тим мјестима формирали камењари.У месопомамској цивилизацији технички уређаји и системи за наводњавање у пољопривреди довели су до салинизације земљишта, што је имало за последицу постепено гашење цивилизације.

            Техника и технологија својим развојем побољшавају квалитет живота, а удаљавају се од екологије и њених законитости.Отуд се јавио апсурд: развој намјењен човјеку, угрожава му живот.Нарочито последњих година, индустријска револуција је узроковала најнегативније промјене у природи.Јердна од њих је загађивање.Нека загађења која потичу од хемијских и нуклеарних одпадака су смртоносна.Загађења се јављају на различитим нивоима: личном, националноим и свјетском нивоу.

ЗАГАЂИВАЊЕ  АТМОСФЕРЕ

             Загађеност ваздуха назива се аерозагађење.Под аеротагађењем подразумијевамо присуство примјеса (токсичних и нетоксичних) које су настале човјековом активношћу, а доспјеле су у атмосферу у виду гасова, парре, прашине, дима, магле или природних извора.Под загађеним ваздухом подразумева се ваздух контаминитан материјама штетним по здравље или опасним на други начин, без обзира на љихово агрегатно стање.

            Главни узрок аерозагађења је производња енергије.Ваздух је у урбаним и индустријским центрима веома загађен.Извори загађења ваздуха могу бити природни или вјештачки:

• индивидуална ложишта                                (анимирано)

• котларнице и топлане                                   (анимирано)

• индивидуална ложишта

• термоелектране

• природне појаве

• индустријски објекти

• природне појаве

• саобраћајна и транспортна средства             (анимирано)

           Загађујуће материје према времену и начину настанка могу се подијелити на

          Примане загађујуће материје су стаблине, не разлажу се и извор им је познат.То су на примјер олово из издувних гасова, сумпор-диоксид из димњака, азотни оксиди из азотара или фабрика вјештачких ђубрива и слично.

        Секундарне загађујуће материје настају фотохемијским и физичкохемијским реакцијама, па им је састав мање позната.Многе новонастале компоненте и њихова дејства тешко је утврдити.Такве су , на примјер, киселе кише.Да би се могла утврдити количина неке загађујуће материје и њено штетно дејство, потребно је да се зна и у којим количинама она може да шкоди људском здравњу.Ово се дефинише појмом максималне дозвољене концентрације (МДК).То је она количина штетне материје која код човјека свакодневно изложеног у дужем временском периоду, не изазива патолошке промјене ни обољења.Вријеме излагања штетним материјама дефинише се појмом максималана дозвољена доза (МДД).Оно мора бити краће, ако су концентрације штетних материја веће.

          Све штетне загађујуће материје се могу сврстати у двије велике групе:

• типичне и

• специфичне загађујуће материје.

         Типичне загађујуће материје су они гасови који се јављају у свакој урбаној средини и у близини термоенергетских постројења, ако производи сагоријевања фосилних горива.Такви су на примјер сумпор-диоксид (SO2) и сумпорна киселна H2SO4.Сумпор-диоксид дјелује штетно на дисајне органе, изазива надражај на кашаљ, а веће концентрације надражују очи.Биљке су посебно осјетљиве на дјеловање сумпор-диоксида јер он дјелује на фотосинтезу разграђивањем хлорофила.Има особину дисперзије и ваздушним струјањем преноси се на велике просторе.То су веома агресивне материје које у виду гаса или водених капљица и киселих киша наносе огромне штете.Једно од најгорих врста загађења, које данас човјек проузрокује, познато је под називом киселе кише.Ова појава се дешава када продукти сагоревања уђу у циклус кружења воде у природи.Последице киселих киша су сушење шума, нестанак живот свијта у језерима, оштећење здравља и оштећење зграда.Постоје технологије којима се ова појава може сузбити.То су филтери на димњацима и пречишћивачи издувних гасова.У неким земљама већ су предузете мјере да се зауставе киселе кише.У другим јиш није озбиљно схваћен животни значај тих мјера.

АЗОТНИ ОКСИДИ

Азотни оксиди су азот(IV)-оксид (NO2) и азот(II)-оксид (NO) се јављају као последица сагоревања фосилних горива у диму топлане, термоелектрана, производњи вјештачких ђубрива, аутомобилским и авионским издувним гасовима, производњи азотне киселине и многим другим процесима.Сагоревањем се у највећем проценту јавља азот(II)-оксид но, ако производ везивања слободног азота из ваздуха или оксидације везаног азота из горива.Азот(II)-оксид, дјелимично у току хлађења, прелази у друге облике азотних оксида.Азотни оксиди негативно утичу на здравље људи.Посебно штетно дејство на органе за дисање, а могу бити узрочници малигних обољења.  

ОКСИДИ  УГЉЕНИКА 

Оксиди угљеника су угљен-моноксид (CO), угљен-диоксид (CO2) и угљоводоници (CH4) су производи сагоревања разних врста горива.Изузетно опасан по људско здравље је угљен-моноксид.Он настаје неуједначеним сагоревањем, затим у саобраћају код честих заустављања,Делује на централни нервни систем и процес дисања.Угљен-диоксид спада у загушљивце.Поред негативног утицаја на здравље, он утиче на климу планете Земље.Овај ефекат угљњн-диоксида назива се ефекат стаклене баште.Захваљујући индустриализацији, сагоревање фосилних горива знатно је повећало количину угљен-диоксида у атмосфери, који задржава сунчеву топлоту и тиме загријава Земљу.Неки стручњаци предвиђају да ће се просјечна температура Земље повећати.Ово ће изазвати топљење поларног леда, подизање нивоа мора и потапање приобалних области.Да би се спријечило даље повећање процента угљен-диоксида, морају се проналазити и користити други извори енергије који не загађују животну средину.На повећање концентрације угљен-диоксида у атмосфери утиче и неконтролисано крчење шума, посебно у Амазонији, која се сматра плућима платнете Земље.Поред угљен-диоксида овакав ефекат имају и угљоводоници чија се концентрација последњих година повећала за 1%.

ЈЕДИЊЕЊА  ОЛОВА 

Олово као специфичан загађивач потиче из различитих извора а највише из бензина приликом сагоревања, хемијске индустрије боја и лакова или разлагањем разних перстицида и инсектицида.Тетраетилолово Pb(C2H5)4 је адитив који се бензину додоаје као инхибитор паљења.Сагоријевањем бензина са овом супстанцом ствара се талог Pb и PbO.Додатком адитива, дибромметана (C2H4Br2) и дихлоретана (C2H4Cl2), олово прелази у испарљива једињења опасна по здравље људи.

                Pb(C2H5)4+C2H4Br2+16O2 →PbBr2↑ +10CO2+10H2O

            Оловом су посебно угрожена дјеца (штетни гасови лебде на висини од 100 до 120 cm ), јер им је метаболизам интензивнији, а дисање дубље него код одраслих.Елиминација олова из организма одвија се споро и тешко.Вегетација поред пута такође је угрожена услед акумулације олова на растојањима од пута већим од 60 м.Последњих година ради се на дефинитивном извацивању тетраетилолова као адитива бензину, а све више се употребљава тзв. безоловни бензин.

Аутори: Јован Влајић и Александар Петрушић