.

рилазимо једном врло важном питању које се односи на вредности и потребе једне нације да се у културном и духовном смислу представи , а то је најбоље музејом Српске православне цркве. Покушаћемо да идући кроз тај музејски простор сагледамо вредности од непроценљивог значаја за оцену духовне и културне баштине српског народа. Та баштина сведочи о нашој слави и величини од 12. века па на овамо и говори нам какву смо културу имали тада, када је западна Европа грцала у неписмености и заосталости.

Музеј Српске православне цркве у Београду отворен је 14. јуна 1954. године. Отварајући га српски патријарх Викентије је тада беседио:

''У тешкој и мукотрпној српској прошлости нестали су градови, дворци, тврђаве, али је остао један део културног блага по манастирима и црквама у којима су га чували и сачували кроз векове српски монаси и свештеници...Иако су многе драгоцености уништене у честим ратовима ми се можемо поности овим што је данас сачувано."

Отварањем овог централног музеја практично је реализована вишедеценијска активност на прикупљању црквених драгоцености. Основни фонд Музеја чине: иконе, црквени текстил, метални литургијски предмети, рукописне и штампане богослужбене књиге, портрети, графика (дрворезне и бакрорезне плоче), привилегије, архивалије и др.

ИКОНЕ

Иконописачка дела у Музеју Српске православне цркве у Београду убрајају се у значајну збирку српских сликарских остварења од 15. до 19.-тог века.
 

Међу најранија сликарска дела која се чувају у Црквеном музеју убраја се икона на којој је представљен Исус Христос Сведржитељ, српски рад из XV века. Неке стилске одлике ове иконе, као и колорит, доста подсећају на српско фреско сликарство југа Србије. 
 

Икона са представом Рођења Богородице,настала је коју деценију касније, а такође је дело непознатог српског зографа. На овој икони, поред раскошних одежди и златног посуђа, у доњем левом углу приказан је и један народни мотив: представљена је девојка са преслицом како седи покрај рођене Богомајке. 
 
 
 

Времену 16, или самом почетку 17.-тог века, припада и икона на којој је приказана Богородица са Христом окружена старозаветним пророцима, која је некада припадала манастиру Крушедолу. Стилске одлике, као и сликарска вештина, сврставају ову икону у групу оних иконописачких радова који се могу сматрати последњим, али успелим, византијским сликарским наслеђем у време турске владавине нашим крајевима.

Значајну целину у Музеју чине и иконе критских зографа с краја 15.,затим из 16 и 17.-тог века.То су дела која сведоче о старом сликарству, али поступно наговештавају и нова сликарска виђења. Најбољи пример тог поступног преласка ка новом, тзв. итало-критском сликарству, показује приказана икона на којој су Богородица са Христом, светим Јованом као дечаком и светитељем Николом, која је настала крајем 16.-тог века.

Засебну целину представљају иконе руских зографа, углавном из друге половине 18.-тог века. Међу педесетак руских икона посебно се издваја Богородица Тихвинска, сва у окову, украшена драгим камењем, настала у другој половини 18.-тог века.   

 
Посебно место у поставци Црквеног музеја заузима монументални крст на коме је приказано Христово распеће, а у подножју Богородица и свети Јован. Овај крст, који припада крају 17.-тог века, до почетка другог светског рата чинио је завршни део иконостаса у цркви манастира Велика Ремета.

ЦРКВЕНИ - ЛИТУРГИЈСКИ МЕТАЛ

Збирка металних литургијских сасуда и других црквених металних предмета у Музеју Српске православне цркве представља засебну целину, а по уметничкој вредности и историјском трајању убраја се међу најзначајније.

Најраније датован метални предмет у Црквеном музеју, ако се изузме збирка ранохришћанских крстова и византијских печата, је метални рељеф на коме је приказано Бекство Христа у Египат, германски рад из 12.-13.тог века.

 
ЦРКВЕНИ ТЕКСТИЛ

 
 
 
Црквени текстил, упоредо са металним литургијским предметима, представља најдрагоценију целину у Музеју Српске православне цркве. Плаштаница краља Милутина, са краја 13. или почетка 14.-тог века, по уметничком везу и ликовном садржају, убраја се међу најзначајније експонате. Везена је на црвеној свили златним и сребрним нитима по узору на византијски вез. 
 
 
 
 
 
Одора кнеза Лазара настала је пре 1389. године. Материјал, за који се оправдано сматра да потиче из Луке (северна Италија), украшена је утканим пропетим лавовима, а сачувано је и једно дугме на коме је хералдички знак: шлем са волујским роговима,који се, иначе, среће на новцу и печату кнеза Лазара.
   

 
Највећи део црквеног текстила чине одежде (богослужбена одећа), а међу њима посебно место заузимају епитрахиљи. Међу изложеним епитрахиљима треба посебно истаћи два са грчким текстом(14.-15. век) на слици. На једном, који је везен златним нитима и украшен бисерима, у горњем делу извезена је представа Христа, а у правоугаоним пољима Богородичини и Господњи празници, а на крају четири светитеља: Атанасије Велики, Јован Златоуст, Василије Велики и Николај Мириклијски. На другом епитрахиљу, који је такође извезен златним и сребрним нитима, у горњем делу је представа Исуса Христа, допојасни ликови Богородице и светог Јована Претече у молитвеном ставу (Деисис). У аркадама - у низу - извезене су представе: два анђела, два апостола, шест светитеља и два преподобна.

Многобројне су богослужбене одежде (ђаконске, свештеничке и архијерејске) из 18. и 19.века, а у поставци Музеја изложено је неколико сакоса, фелона, стихара углавном од броката.

 
 
Посебну целину међу црквеним текстилом чини збирка антиминса - преко 300 - почев од антиминса са криптограмима из 1564. Приказани антиминс из 1692. године отиснут је са бакрорезне плоче.

ПОВЕЉЕ, ПРИВИЛЕГИЈЕ, СИНђЕЛИЈЕ И ДРУГА ДОКУМЕНТА

 
У Музеју Српске православне цркве налазе се многе повеље, привилегије, синђелије, дипломе, међу којима су и повеља краља Вукашина, цара Душана и многе друге. О везама Срба и Руса сведоче повеље руских царева. Посебну целину чине привилегије и документа аустријских владара, а сачувана су и турска документа издавана фрушкогорским манастирима, углавном из друге половине 16. и кроз цео 17.-ти век. 
У архивском фонду Црквеног музеја налазе се многобројна оригинална писма српских патријарха, митрополита, епископа, свештеника и српских првака из културне прошлости српског народа. 
 
 

ГРАФИКА

 
 
У Музеју се чува и најзначајнија збирка српске графике - дрвореза и бакрореза - из 17. и 18.-тог века. Међу најраније дрворезе убраја се једна плоча из 1671. године( на слици), обрађена са две стране: на једној је представа Деисиса, а на другој арханђео Михаил. Баркорезних плоча у музеју је далеко више - двадесет и три плоче - међу којима посебно треба истаћи радове Христофора Жефаровића и Захарија Орфелина (на слици). 
 
  
 

БОГОСЛУЖБЕНЕ КЊИГЕ - РУКОПИСНЕ И ШТАМПАНЕ 

У Музеју Српске православне цркве чува се преко 700 рукописа богослужбено-богословских књига од 13. до краја 18.-тог века. Међу најраније рукописне текстове убраја се двадесет пергаментних листова Апракосног Јеванђеља из средине 13.века. 
 
Стара српска штампана књига скоро да је сва заступљена у фонду Музеја, иако је само неколико примерака изложено у сталној поставци. Међу најстарије штампане књиге, поред Цетињског октоиха, је Псалтир с последованијем штампан у Цетињу 1494. године. Сачуване су и многобројне богослужбене књиге штампане у Млецима, Москви, Бечу. У Музеју се налази и велики број грчких, руских, влашких рукописних и штампаних књига. 
 
Збирка дуброезних крстова, од којих је највећи број са сребрним оковом украшеним филигранским преплетом, драгим камењем и емајлом, представља значајну историјску и уметничку вредност. На многим крстовима сачувани су историјски записи ктитора, приложника и кујунџија као и друга оновремена сведочанства.

Из свега реченог излази да је само један делић, из огромне културне и духовне баштине нашег народа сачуван, а ипак много говори о величини и вредности једне нације са дубоком вером и широком културом. Сви ти филигрански крстови, уметнички везови, изрезбарени иконостаси, насликани ликови светитеља и Господњи као и Мајке Божије, говоре о дубини вере, о познавању духовности, јер кад се срцем све то ради, а у срцу кад обитава безгранични Бог онда човек ствара до савршенства.

Музеј Српске Патријаршије очигледно сведочи колика и каква нам је славна прошлост била. Све што смо се приближавали новијем времену, због недостатка духовности и духовне вредности су нам оскудније. Тако нам је савремени модернизам извештачио праве вредности и као да је искарикирао лепоту уметности старих радова, а то је доказ нервозе и нестрпљења нових нараштаја да дају нешто боље и вредније.