Трећи Њутнов Закон

(ЗАКОН АКЦИЈЕ И РЕАКЦИЈЕ)

У свим случајевима када једно тијело дјелује на друго, треба имати у виду да то није једнострано већ узајамно дејство тијела. То значи да ако једно тијело дјелује на друго, онда и друго тијело дјелује на прво. Тако, на примјер, ако се из чамца ужетом вуче други чамац, том приликом ће и други чамац да дјелује на први. Доказ за то јесте чињеница да се оба чамца крећу један према другом, а не само онај који се вуче. Исто се дешава и када се са обале вуче чамац. Том приликом се чамац креће ка обали, али и обала ( Земља ) ка чамцу. Међутим, кретање Земље се занемарује због њене огромне масе у односу на чамац.

               F_r                                             А  магнет                Б  гвожђе                                                  Fa   динамометар

                                                                                         F_r = F_a

Ова појава се може квантитативно испитати помоћу апаратуре приказане на слици. Она се састоји из двојe колица која се могу кретати по шинама уз занемарљиво трење. Колица А су везана за један почетак шина преко динамометра и на њима се налази снажан магнет. На колицима Б, која су везана преко динамометра за други крај шина, налази се гвоздено тијело. Када се колица А и Б доведу једна наспрам других, настаће јаче међусобно дејство између магнета и гвозденог тијела. Магнет ће привлачити гвоздени предмет, а он ће привлачити магнет. Динамометри ће показивати да су силе међусобног дејства једнаке по интензитету, тј. да магнет привлачи  комад гвожђа силом интензитета који је једнак интензитету силе којом гвоздено тијело привлачи магнет. Овакав закључљк се добија за сваки положај магнета и гвозденог тијела и за сва друга међусобна дејства два тијела.

      Овим је исказана суштина III ЊУТНОВОГ ЗАКОНА, који се може исказати ријечима на сљедећи начин:

• Два тијела дјелују једно на друго силама једнаког интензитета, истог правца а супротног смјера
• Примарно дејство ( у овом случају дејство магнета) назива се акција и обиљежава са F_a, а изазвано дејство ( у овом случају дејство гвозденог тијела ) назива се реакција и обиљежава са F_r или R

        III ЊУТНОВ ЗАКОН може се математички изразити сљедећом релацијом:

F_a = -F_r

или ријечима:

• акција и реакција су силе једнаког интензитета, истог правца, а супротног смјера.

                                                                           a_{2
                                                                  m1}

a₂=g=9,81 m/s²

                                                                 ^Земља

Ако су тијела при међусобном дејству слободна, онда се она крећу промјенљиво, убрзањима која су одређена II ЊУТНОВИМ ЗАКОНОМ. Наиме, III ЊУТНОВ ЗАКОН се у том случају може написати у облику ( ако је ријеч о тијелима маса m₁ и  m₂

                                                                             m₁a₁ = -m₂a₂   или   m₁a₁ = m₂a₂

одакле је                                                                                 

                                                                                                 

   При слободном падању тијела, Земља сваком тијелу даје убрзање g=9,81 m/s² . Према претходној релацији, и тијело својим дејством даје Земљи извјесно убрзање. Међутим, због огромне разлике у масама тијела и Земље, убрзање Земље се занемарује и сматра се  да се она не креће усљед оваквог дејства. Овим се објашњава и кретање, на примјер, човјека по Земљи. При томе се такође јављају једнаке силе узајамног дејства. Пошто је кретање Земље занемарљиво, долази до изражаја само кретање човјека.

• Из III ЊУТНОВОГ ЗАКОНА може се закључити да се сила никада на јавља појединачно, већ у паровима. Наиме, када се јави једна сила, тада се јави и друга, једнаког интензитета, истог правца, а супротног смјера. Ове двије силе не дјелују на једно, веж увијек на два тијела. Пошто дјелују на различита тијела, оне се међусобно не уравнотежавају, тј. не може се говорити о њиховој равнотежи.

анимација