NEŠTO MALO O SISARIMA

Sisari su nastali evolucijom od reptila therapsidis (teriadont), i prvi put su se pojavili pre 200 miliona godina. Prelaz sa reptila na sisare je bio postepen. Prvi sisari su bili aktivni uglavnom noću, i smatra se da su se hranili insektima i malim kičmenjacima.

Sisari (Mammalia) su se pojavili pre ptica(Aves), tj još u trijasu. Bili su maleni poput miša, što se zaključuje po fosilima nađenim na tlu Severno-Američkog kontinenta. U doba jure, su postojali torbari (marsupialia), da bi po izumiranju velikih reptila (dinosaurusa) sisari postali dominantna vrsta na zemlji, zauzimajući i teritorije koje dinosaursi nisu, zbog svojih karakteristika, mogli da nasele. Sisari su se naselili na zemlji, neki su se vratili u vodu, dok su se neki osposobili za život pod zemljom, ili u vazduhu.
Ali bez obzira na staništa koja su naselili i na njihovu veličinu sisari imaju neke kakateristike koje su skoro identične kod svih vrsta, a ima ih preko 4000, u 3 podklase, i 19 familija.

Svi sisari uglavnom imaju po 4 uda, relativno velike mozgove, četvorodelno srce (srce se sastoji iz 2 pretkomore i 2 komore), mišić dijafragmu koja razdvaja grudni koš (pluća i srce) od stomaka (abdomena), donju vilicu koja se sastoji iz jedne kosti, i isto uređenje malih kostiju u unutrašnjem uhu. Skoro svi sisari, uključujući kitove, miševe, i žirafe, imaju sedam pršljenova u vratu. Ruke ljudi, peraja foka i krila šišmiša imaju isti broj i raspored kostiju. Naravno tu je i najvažnija karakteristika, karakteristika po kojoj je čitava klasa dobila ime, a to su mlečne žlezde.
Svi sisari (Mammalia) rađaju žive mladunce, osim u retkim izuzecima, kao što su kljunari (Monotremata) koji ležu jaja. Svi mladi hrane se mlekom iz mlečnih žlezda. Najvažnija karakteristika jesu mleče žlezde, koje postoje samo kod ovih životinja. Sekret koji luče ove žlezde (mleko) predstavlja hranu za mladunce u jednom delu procesa odrastanja. Mlečne žlezde su karakteristične za oba pola, ali su kod mužjaka po pravilu reducirane ili potpuno zakržljale, i nemaju nikakavu ulogu. Samo kod ženki su normalno razvijene, i u doba gajenja mladunaca luče mleko.
Kao što je perje karakteristična odlika ptica, tako i dlake sačinjavaju telesni pokrivač sisara i predstavljaju jednu od najizrazitijih osobina ovih životinja. Svi sisari su u manjoj ili većoj meri prekriveni dlakom. Oni koji u odraslom stadiumu nemaju dlake, u uzvesnom stadijumu razvitka njome su bili pokriveni (kitovi, tj. Cetacea). U tom obliku, dlake ne postoji još ni kod jedne vrste. Sisari menjaju dlaku, ta pojava se zove linjanje. Dlaka je rožnata tvorevina, kao ljuske kod gmizavaca (Reptilia) i perje kod ptica (Aves). Rožne krljušti postoje još kod nekih sisara, ali su uglavnom locirane samo na nekim delovima tela, i predstavljaju samo uspomenu na pradavnu prošlost. Ove rožne pločice su epidermalnog porekla, i najčešće se javljaju na repu nekih sisara, prvenstveno glodara, najviše su naglašene kod dabra. Samo kod ljuskara celo telo je prekriveno ovim pločama.

Produkte epiderma predstavljaju, pored rožnih produkata (dlaka, nokti, kandže, papci, kopita, rogovi), i razne kožne železde koje su kod čoveka i mnogih sisara mnogobrojne. Razlikuju se 2 vrste žlezda: znojne i lojne. Znojne žlezde luče sekret (znoj), koji služi za hlađenje tela, tj. za regulaciju telesne toplote. Neki sisari imaju znojne žlezde samo na nekim delovima tela, dok ih neki uopšte nemaju. Lojne žlezde svojim masnim sekretom podmazuju kožu i dlaku. Shodno svojoj funkciji locirane su samo na delovim tela gde nema dlake. Naročiti oblik kožnih žlezda predstavljaju mlečne žlezde. Po svome poreklu mlečne žlezde sačinjavaju modifikovane znojne žlezde. Obložene su tankim slojem glatkih mišića. Broj mlečnih žlezda jako varira kod raznih vrsta sisara. Uvek se nalazi u paru, tako da je najmanji broj mlečnih žlezda 2, znači jedan par (čovek, majmun, šišmiš…) a najveći je preko 40 mlečnih žlezda, tj. 20 pari, kao kod rodova Centetes i Didelphys. Kod životinja gde ih je više, nalaze se sa ventralne strane, poređane u redove. Kada je u pitanju mali broj mlečnih žlezda, one se nalaze ili u preponskom delu (kitovi, papkari…) ili na grudnom (primati, šišmiši…). Mlečne žlezde vrše funkciju samo kod ženki i to samo dok imaju mlade.

Kod sisara je mozak najrazvijeniji, osobito prednji mozak, što je pomoglo, uz ostale pogodnosti, veliku rasprostranjenost sisara (Mammalia). Kod nekih sisara je mozak bolje razvijen, pogotovu kod majmuna i čoveka (Primates), dok je kod drugih slabije. Nasuprot jako naboranoj površini čovečjeg mozga, šišmiš (Chiroptera) ima gladak mozak. U vezi sa načinom života, stoji i razvijenost čula. Tako sisari (Mammalia) imaju uglavnom jako dobro razvijen njuh, ali ima i onih koji imaju slabo razvijen njuh (Primates, tj. majmun i čovek), dok je ovo čulo potpuno izostavljno kod vodenih sisara. Sluh je dosta dobro razvijen, šišmiši (Chiroptera) i kitovi (Cetacea) mogu čak da čuju ultrazvuk. Ali za razliku od ptica (Aves), sisari (Mammalia) imaju slabo razvijen vid, pogotovu raspoznavanje boja. Jedini koji su sposobni za dobru percepciju boja su primati (Primates).
Najniži predstavnici sisara, kljunar (Platypus) i mravinji jež (Echidnas), koji pripadaju potklasi kljunara (Monotremata), nose jaja kao i ptice, pa su im ženski polni organi slični ptičijim. S druge strane torbari (Marsupiallia) rađaju žive mladunce, ali još uvek ne dovoljno razvijeni, mladunci moraju da provedu izvestan deo vremena u specijalnom kožnom džepu koji se nalazi na ventralnom delu tela. Najveći deo sisara (Mammalia) pripada podklasi Plaštaša (Placentalia), kod kojih se embrion razvija na sigurnom, u majčinoj utrobi.
Sisari su izraziti homeotermi (sposobni su za održavanje stalne telesne toplote). Međutim, neki predstavnici ovih životinja, kao puhovi, mrmoti, medvedi, jazavci, a pogotovu šišmiši (Chiroptera)… ponašaju se kao poikilotermni (ne mogu da održavaju stalnu telesnu temperaturu)* i provode izvestan deo vremena u latentnom stanju (hibernacija ili zimski san).
Klasa sisara (Mammalia) obuhvata oko 4600 živih vrsta, ali broj vrsta i dalje opada. Klasa je podeljena u 3 potklase, od kojih je najveća (Placentalia) podeljena na 16 rodova.