Let na Mesec

Američka vasionska letilica Apolo XI prva se uspešno spustila na Mesečevu površinu ujutro, 21. jula 1969. god. Astronauti Nil Amstrong i Edvin Oldrin sišli su na Mesečevo tle u moru spokojstva na istočnom delu Meseca. Astronaut Majkl Kolins ostao je u komandnom modulu i obilazio oko Meseca starajući se o vezi sa Zemljom.

Letilica Apolo sastoji se iz tri dela: Mesečevog modula, servisnog modula i komandnog modula. On ima i sigurnosni toranj koji omogućuje astronautima da izbegnu udese posle uzletanja, kao i zaštitnu čauru. Vasionska raketa Saturn V izbacuje u prostor tri modula u pravcu Meseca. Po ulasku u orbitu, putanju oko Meseca, dva astronauta prelaze iz komandnog u Mesečev modul koji se razdvajaju, Mesečev modul se zatim spušta na Mesečevu površinu, dok komandni modul nastavlja da kruži oko Meseca s trećim astronautom koji obavlja određene poslove. Kada je posao na Mesecu završen, dva astronauta se vraćaju u Mesečev modul koji se vraća na putanju oko Meseca. Oni upravljaju Mesečevim modulom tako da on stigne komandni modul i spoji se sa njim. To se naziva »randevu« ili spajanje. Posada se vraća u komandni modul sa Mesečevim uzorcima, a Mesečev modul se odbacuje. Kasnije se ponovo pali servisni modul rakete da astronaute vrati na Zemlju. Kad se približe Zemlji, servisni modul se odvaja od komandnog tako da se on sam vraća na Zemlju.